新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar]
shenmecaishiminzhu
· 蓬佩奥力挺德国球星厄齐尔:真理必将战胜谎言
· 美国大选 民主党辩论谈及新疆议题北京突然切断直播讯号
· 蓬佩奥力挺德国球星厄齐尔:真理必将战胜谎言
· 声援维族遭中国打压庞培欧力挺兵工厂球星
· 蓬佩奥声援力挺球星厄齐尔:真相终会胜出
· 印尼主要穆斯林组织否认受邀访问新疆后受到北京影响
· 新疆再教育营报料者讲述事件原委(图)
· 欧洲议会举行萨哈罗夫人权奖颁奖仪式 敦促北京释放伊力哈木
· 美国民主党初选辩论中多位参选人对中国提出强烈批评
· 欧洲议会通过涉疆针对性制裁决议,北京称其双重标准
· 俄罗斯穆斯林领袖开始批评中国的新疆政策
· 土耳其:一千多人抗议中国镇压新疆维吾尔人
· 厄齐尔言论引发风波后 土耳其抗议者游行支持维吾尔人
·犯罪历史元凶中俄两国为首及其一切走狗发生都必败无疑(上篇)
· 川普宣布人权日 美将严罚侵犯人权行为
·謝安達:彈劾案不能什麼都控罪 只能抓大放小
·未指控特朗普贿赂和妨碍司法,民主党弹劾条款为何“缩水”?
·川普:总监察长报告揭前官员企图推翻政府
·美司法部长:前FBI调查川普 可能存恶意
·俄专家称弹劾案是民主党自掘陷阱 只会对特朗普有利
· 都怪川普?美国对华政策变脸惊天揭秘(图)
·特朗普习近平通电话:贸易之外还谈及香港新疆
·美国创建太空军 应对中国俄罗斯竞争与威胁
· 「終究會把彈劾案送進參院」 白宮:波洛西將屈服
· 俄中否决联合国援助叙利亚决议延长方案 蓬佩奥批:手上沾有鲜血
· 川普彈劾案 眾院司委會要求強制麥甘恩國會作證
· 写给美国司法部长巴维理先生紧急呼吁报告
· 写给美国司法部长巴维理先生紧急呼吁报告
· 写给美国司法部长巴维理先生紧急呼吁报告
·特朗普签国防授权法防中国干涉台湾大选 台北感谢 北京痛批
·也谈中共武统台湾时间节点、及兵力使用分析
·美媒:特朗普坚信乌克兰干预大选 “因为普京告诉我”
·蒙古抗中神片背后 清朝为何坚持百年解决新疆问题
· 【中美之问】中美是否必有一战 关键在中国
·俄专家称弹劾案是民主党自掘陷阱 只会对特朗普有利
·可耻!联合国人权机构一直在泄露名单信息给中国(组图)
·34国民调:亚太国家对习近平失去信心(图)
·3 “那你放了我爸爸,让我亲眼看到他!”
·新疆汉人揭露中共恶行
· 港人声援维吾尔人集会 担忧“今日新疆 明日香港” 警察一度拔真枪
· 橄榄球超级球星声援中国维吾尔人 感叹选择经济利益而非人性
· 欧洲议会涉疆决议呼吁制裁中国官员 北京回应
· 國會兩黨大團結 逼川普正視維族人權
·写给美国司法部长巴维理先生紧急呼吁报告
·彈劾案開場論述 民主黨批川普想以欺騙贏得連任 促罷黜以「保護民主」
·众议院弹劾经办人发起弹劾特朗普诉讼
·美参院弹劾案 场内激烈讨论 场外或更紧张
·激烈互喷 川普参院弹劾审理一开场就火花四射
·弹劾第一天双方激辩 大法官警告注意言辞
·激辩13小时 美参议院通过放宽版本弹劾审讯规则
· 彈劾案審理規則激辯 民主黨提案屢遭否決
· 按党派意向投票 美参院否决舒默弹劾修正案
· 弹劾审判第二天:众院民主党人陈述弹劾理由
· 民主党人称特朗普策划“舞弊”计划助其连任
· 川普、麥康諾作風南轅北轍 因「彈劾案」更靠近
· 最新民調 逾半民眾相信川普鼓勵干預選舉 3/4認川普應至參院作證
· 直播 彈劾案檢控代表控川普腐敗 力主參院應予罷免
· 澳前总理:一个由中国主导的世界各方面都将更糟糕
· 美国务卿警告各国警惕中共“快钱”
· 卢比奥:投资中共不是好交易
·中国拒绝加入美俄中三边军控谈判
·翁山蘇姬輸了 國際法庭下令緬甸防止種族滅絕
·犯罪历史元凶中俄两国为首及其一切走狗发生都必败无疑(上篇)
· 写给美国司法部长巴维理先生紧急呼吁报告
· 疫情月余 武汉市长终于说了大实话?
· 武汉归来 美国传染病专家不再相信北京当局(图)
· 美国和平队在华低调运作23年
·美国和平队决定撤离中国
·荷兰官方首次就二战时期迫害犹太人一事道歉
· 【川普】必须用正义和慈悲精神打击邪恶政权(图)
· 写给特朗普总统的公开信(序言部分)
· 加拿大或有条件开放华为 专家学者极力反对
·欧盟对华为5G设备有条件放行
·华为议题 继英国后欧盟再让美国失望
· 英国决定不排除华为 华为高兴 美国失望
· 世卫承认低估了武汉疫情对全球的威胁
· 武汉肺炎:专家认为世卫应宣布全球紧急状态
·当全世界都在质疑中国 世卫为什么倍加赞扬?
·最新研究四大发现 曝中共隐瞒武汉肺炎疫情
· 传中共政治局知疫情或亡党 重点保11城
·武汉市长将隐瞒疫情责任推给中央的背后
· 新疆新增3例新冠肺炎确诊病例 累计确诊13例
· 国际社会对特朗普中东和平计划反应褒贬不一
· 世紀協議太偏以色列 專家:川普噱頭 很快失敗
· 川普推世紀協議 以色列可兼併西岸領土 巴轟荒唐:一千次不行
· 阿盟:美国调解巴以冲突的“世纪协议”违反巴勒斯坦人对其土地的权利
· 【名家专栏】川普贸易战 打击中共执政合法性
· 金里奇的圣诞思考: 华盛顿创造奇迹 改变历史
·这才是一个真正有自己骨气坚持正义态度国家表现风格
·写给特朗普总统的公开信(第一篇章)
· 写给特朗普总统的公开信(第一篇章)
· 写给特朗普总统的公开信(序言部分)
·美国卫生官员:武汉新冠状病毒危机具有“爆炸性”
· 港医护人员罢工:再不封关,就太晚了
· 美国众议院通过《西藏政策及支持法案》
·立陶宛安全报告称中俄为最大安全威胁
·武汉肺炎让俄罗斯针对中国的排外情绪抬头
· 不人道 俄罗斯考虑将患武汉肺炎外籍人士驱逐出境
· 印度科学家发现新冠病毒有艾滋基因
· 武汉更多遗体视频曝光 殡仪馆尸体排长龙
·【内幕】第一期感染爆发 殡仪馆24小时烧尸
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar


   Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qarshi bayanat élan qildi
   Ixtiyariy muxbirimiz arslan
   2015-06-25
    请点击这个网址:http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/din/uyghurda-din-06252015161411.html?encoding=latin

   
   
   
   
   • Print
   • Hembehr
   • Pikir
   • Élxet
   Anglash yaki chüshürüsh
   
   Dunya musulman alimlar birlikining rehberliri. 2015-Yili iyun.
    RFA/Arslan
   24-Iyun charshenbe küni merkizi qatargha jaylashqan dunya musulman alimlar birliki teshkilati xitay dairilirining uyghur musulmanlar üstidin ramizanda roza tutushni chekligenlikini qattiq eyiblep bayanat élan qildi.
   Dunya musulman alimlar birliki teripidin élan qilinghan bayanatta xitaygha xitab qilip, musulmanlarning heq-Hoquq we dini étiqadlirigha hörmet qilishqa chaqiriq qilghan. Shundaqla xitay dairiliridin musulmanlar heqqide chiqarghan bu heqsiz qararidin waz kéchishni telep qildi.
   Bayanatta, xitay dairilirining, musulmanlar üstidin xalighanche qarar élishtin waz kéchishi kérekliki, islam hemkarliq teshkilati we xelqaraliq teshkilat-Organlarningmu xitaydiki musulmanlarni qoghdash üchün kéreklik qedemlerni bésishi kérekliki telep qilinghan we bu türdiki basturushning peqetla téximu köp qalaymiqanchiliq we jiddiychilikni peyda qilidighanliqini tekitlidi.
   Bayanatta mundaq déyilgen: shinjang uyghur aptonom rayonida musulmanlargha qarshi dawamliq yürgüzülüwatqan dini we milliy zulum heriketliri hem xelqaraliq hem xitayning qanunigha xilaptur. Xitay hökümitining yürgüzüwatqan siyasetliri, özliri testiqlighan 1949-Yilidiki tötinchi nöwetlik jenwe kélishimigimu xilaptur. Bumu xelqara qanunlarning eng muhim asasliridin birini opochuq depsende qilghanliq dep qarilidu.
   Bayanatta mundaq déyilgen: dunya musulman alimlar birliki omumiy jehettin xitaydiki musulmanlar, bolupmu shinjangdiki musulmanlar uchrawatqan dini basturush ehwallirini intayin yuqiri derijide diqqet bilen közitiwatidu. Bolupmu, xitay dairiliri shinjang uyghur aptonom rayonidiki partiye ezaliri, ishchi-Xizmetchiler, oqutquchi-Oqughuchilargha agahlandurush chiqirip ularni ramizanda roza tutmasliqqa we herqandaq dini paaliyet qilmasliqqa mejburlighandin kéyin téximu qattiq közetmektimiz. Shundaqla xitay hökümiti shinjangdiki musulmanlarning eng kichik dukanliridin ashxanilirighiche ramizanning kündüzide ochuq turushi kéreklikini mejburlidi we ata-Anilardin perzentlirini bu ulugh ayda roza tutquzmasliqqa tilxet alghanliqi toghrisida engliyening the independent gézitide élan qilindi.
   Bularning hemmisi xitay hökümiti bir qanche ay burun shinjangdiki musulmanlarning dukan we ashxanilirida haraq-Tamaka sétishni, qarshi chiqquchilarning dukanlirining péchetlinidighanliqini qarar qilishigha egiship yolgha qoyuldi. Bu ijraatlarning hemmisi xitaydiki uyghur musulmanlarda emeliy mewjut bolup turuwatqan jiddiy haletni téximu yuqiri pellige kötüridu we musulmanlar bilen hökümet otturisidiki mesililerning téximu murekkepliship kétishige seweb bolidu.
   Dunya musulman alimlar ittipaqi bayanatida yene uyghur diyarining ilgiri sherqiy türkistan ismi bilen tonulghan we yer kölimi 1 milyon 600 ming kilométir kélidighan bu rayonning 20-Esirde sherqiy türkistan jumhuriyiti ismi bilen dölitining musteqilliqini élan qilishtin burunmu uzun zamanlar türklerning hökümranliqi astida bolghanliqini tilgha alghan. Bayanatta yene maw zédong hökümranliqidiki xitayning ishghaligha uchrighanliqini, yéngi chégra menisidiki «shinjang» ismi bilen atalghanliqini we xitayning bu rayongha diniy, medeniyet, til jehettin aptonomiye hoquqi bergenlikidin ibaret sepsetiliri bolsimu, bularning héchbirining emeliyleshmigenlikini otturigha qoyghan.
   Dunya musulman alimlar birliki yene xitayning yéqinqi yillardin buyan özining ichki we tashqi siyasitide köpligen özgertishler élip barghanliqini we buning netijiside xelqarada iqtisadi, siyasiy we herbiy jehettin eng chong küchlerning birige aylanghanliqini, emma bir ishning héchqachan özgermigenlikini u bolsimu: musulmanlargha qarshi ichki basturush siyasiti ikenlikini tekitligen!
   Bayanatta yene mundaq déyilgen: islami weqpe orunlar musadire qilindi, islami dewet qilghuchilar, musulman oqutquchilar ders bérishtin cheklendi, köpligen meschitler chéqip tashlandi, islami kitablar köydürüldi, islami medrisiler taqaldi we musulmanlarning mötiwerliri, alimliri qolgha élinip türmilerge qamaldi.
   Dunya musulman alimlar birliki bayanatida xitayning axirqi ijraatlirigha qarita töwendiki bir qanche nuqtini tekitligen:
   1-Dunya musulman alimlar birliki xitay dairilirining shinjang rayonida musulmanlarni mubarek ramizan rozisini tutushni chekligenlikini intayin qattiq eyibleydu. Ramizan rozisi allah musulmanlargha perz qilghan asasi perzlerning biridur. Birlik yene ata-Anilarning perzentlirini ramizanda roza tutquzmasliqqa zorlinip, mejburi qol qoydurulghanliqini qattiq eyibleydu.
   2-Musulmanlargha qarshi bolupmu köpinchisini musulmanlar teshkil qilidighan shinjang rayonidiki musulmanlargha qarshi arqimu- Arqa kéliwatqan diniy we irqiy basturushlar xelqara qanunlargha shundaqla xitayning yerlik qanunlirighimu xilaptur.
   3-Xitay hökümiti élip bériwatqan siyasetler 1949-Yili tötinchi qétimliqi élip bérilghan we xitay hökümitimu qol qoyghan jenwe kélishimige xilaptur. Bu bolsa bügünki xelqara qanunning eng muhim asasliridin birini éghir derijide depsende qilghanliq bolidu.
   4-Musulmanlarni dini hoquqidin mehrum qilish xelqara kishilik hoquq ehdinamisige éghir xilap bolup, uning ikkinchi maddisida mundaq belgilengen: herbir insan millet, reng, jins, til we yaki din sewebliri bilen ayrimichiliqqa uchrimastin öz erkinlikliri we hoquqliridin paydilinish heqqige ige.
   5-Xitay dairiliri élip bériwatqan dini basturush xitayning ichki qanunlirighimu zit bolup, 1978-Yili xitay hökümiti öz zéminidiki az sanliq musulmanlargha yéngi siyaset ijra qilishqa bashlighanda, az sanliq milletlerning örp-Adetlirini depsende qilmasliqqa qarita qanun chiqarghan.
   6-Dunya musulman alimlar birliki xitay hökümitini musulmanlarning hoquqigha hörmet qilishqa, ularning dini hés-Tuyghulirigha yol qoyushqa chaqiridu. Shundaqla ularni basturush yaki yalghan töhmetler bilen ularni nishangha élish, yaki özliri étiqad qiliwatqan islam dinining telimatlirigha zit ishlarni qilishqa mejburlash qatarliq qilmishlarni toxtitishni telep qilidu.
   7-Dunya musulman alimlar ittipaqi xitayning musulmanlargha ramizanda roza tutquzmasliq qararidin yénishini, ramizanda dukan we ashxanilarda mejburi tamaq satquzushni toxtitishni we islam dinining telimatigha xilap halda haraq-Tamaka sétishqa mejburlash qilmishini toxtitishni telep qilidu.
   8-Dunya musulman alimlar birliki xelqara qanun teshkilatlirini, hökümetlerni we islami teshkilatlarni uyghur aptonom rayonidiki musulman xelqni qollashqa, xitay hökümiti élip bériwatqan basturushlargha qarshi musulman xelq terepte turushqa we musulmanlarning insaniy we qanuni hoquqlirigha érishishige yardem bérishke chaqiridu.
   9-Dunya musulman alimlar birliki yene pütün dunyadiki musulmanlarning neziri chüshüp turuwatqan islam hemkarliq teshkilatini barliq siyasiy, qanuni we xelq qollishini arqisigha alghan halda xitaydiki musulmanlarning hoquqini qoghdashta öz rolini jari qildurushini alahide tekitleydu.
   10-Dunya musulman alimlar birliki xitaydiki musulman qérindashlirigha yardem bérish we ulugh roza ibaditini ulughlash üchün pütün ereb dunyasi we islam dunyasidiki herxil wasitilerni ishlitip, musulman qérindashlirigha yardem bérish üchün pütün küchini ishqa salidu.
   11-Dunya musulman alimlar birliki gherb döletlirini, birleshken döletler teshkilatini we gherbtiki kishilik hoquq teshkilatlirini xitayning musulmanlargha qarita élip bériwatqan dini basturushliri we musulmanlarning qanuni hoquqini depsende qilishlirigha qarita sükütte turghanliqini eyibleydu.

[下一页]
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场