新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar]
shenmecaishiminzhu
· 港区荣休主教陈日君批评梵中协议是“送羊入虎口”
· 美国防部:美舰穿越台湾海峡 体现美国对印太承诺
· 香港民主党前主席:梵蒂冈不要被中共欺骗
· 天主教性侵丑闻燃烧 德国逾三千儿童受害
· 罗马教皇拒绝会见在罗马访问的达赖喇嘛
· 重创天主教 德3600名儿童遭神父性侵犯
·德天主教惊天丑闻:68年性侵3677名儿童
· 中国驻日使馆雇佣假“维吾尔”和“哈萨克”演员参加“2018中国文化节”
· 人权观察:法国不该再对中国人权继续可耻地沉默下去
· 新疆“去极端化”:官员鼓励吃汉餐
· 百名西方学者联署呼吁为维族人发声
· 中国官员称中国是在“教育”而非“虐待”穆斯林
· 发起新疆大规模拘禁营的中国领导人
· 救救维吾尔人的孩子 记者卡舒吉在沙特领事馆被分尸
· 安倍访华称从竞争走向合作 习近平表示两国关系重回正轨
· 美国拒绝重启贸易谈判 除非中国提出具体方案
· 北约开始冷战结束以来最大规模军事演习
·安倍访华称从竞争走向合作 习近平表示两国关系重回正轨
· 日本拟终止向中国提供了近40年的发展援助
· 安倍完成“破冰之旅” 中日重回“蜜月期”?
· 中日180亿美元第三国合作协议清单来了
· 美国沿“一带一路”鼓励各国对中国说“不”
· 对抗加剧 美前司令:或与中国开战
· 美安全顾问希望与俄罗斯对话 美俄要联手对付中国?
· 蓬佩奥:中国的每一个挑衅都会得到美国强有力的回应
· 美国挑拨 中国导弹直指“俄罗斯心脏”
· 美国炸弹客抓到了 嫌犯是疯狂川粉
· 卡瓦諾講真話?民調僅1/4相信
· 马克龙拒绝回答是否暂停沙特军售
· 台湾副防长下周访美 年底前美或有更多对台军售
·新疆181座集中营 批量采购手铐电棍
·法新社调查:新疆“培训中心”像监狱不像学校
·美官员:世界八成人口宗教自由受限 新疆状况尤为堪忧
· 胡锡进发新疆“集中营”视频 泄漏中共秘密
· “总统错了!”
· 行政令废出生公民权? 川普改口:让国会解决
· 罕见 美国群控中国间谍 10人涉偷航天发动机核心技术
· 美司法部指控中国情报人员盗取发动机数据
· 美中期选举正冲刺 通俄门调查为何停了?
· 希拉里下届参加竞选?“我还想做总统”
· 倘特习会无成果传美将宣布向所有华货加征关税
· 维基阿桑奇:厄瓜多尔想把我交给美国
·特朗普:若谈不拢将对2670亿美元的中国商品征税
· 日本援华画句号:30年近3千亿人民币
· 黑莉很可能会当美国总统
· 【新闻看点】美连续起诉中共间谍 只是开始
· 中共制造民族分裂 尊重维吾尔人民族自决权
· 蓬佩奥:中国是美国最大的国家安全挑战
· 蓬佩奥:沙特违反国际法
· 土公布卡舒吉遇害真相:被“野蛮”谋杀
·卡舒吉未婚妻批评特朗普为金钱玷污良心:对美国失望
·黑森州地方选举 默克尔压力山大
·黨魁不幹了…梅克爾總理一職 未必能安全下莊
·接下来这一周 将是改变世界的关键时刻 /牛弹琴
· 美专家质疑台湾是否严肃看待解放军攻台的“噩梦假想”
· 中国宣布向深陷金融危机的巴基斯坦提供援助
· 澳洲节目主持涉辱华被解雇称中国人「黑头发,斜眼角,黄皮肤」
· 法属新喀里多尼亚举行独立公投
·川普暗指中国就要撑不住:他们急死了
·美国起诉中国公司窃商业秘密 中国外交部强硬回应
· 联合国将再审议中国人权状况 国际特赦吁关注新疆
· 专家:孔子学院是危险的间谍中心
· 无视批评 中国迅速扩大新疆“再教育中心”营地
· CECC计划提名伊力哈木为2019年诺贝尔和平奖得主
· 北约展开冷战后最大军演
· 美官员:世界八成人口宗教自由受限 新疆状况尤为堪忧
· 经济学人最新封面:中美贸易战走向全面战争?
· 川普罕见承认共和党或失众院控制权
· 特朗普:G20将和习近平达成好协议
· 川普:将与习近平共进晚餐 有些事快成
· 警惕威权中俄美 法国呼吁建欧盟军队
· 俄加强去美元化 首选欧盟和中国
·中美贸易战 日本抢占中国市场
· 中期选举战况: 结果陆续揭晓
· 贸易战缓兵计 中国大量批准特朗普女儿商标权
·“2018日内瓦人权论坛”:结束中国在人权问题上的长期博弈迫在眉睫
·中国人权 法国呼吁中国关闭新疆再教育营
· 联合国人权审查之际 新疆展开新轮拘捕
· 中国报告: 坚持"特色人权发展道路"
· 联合国人权理事会将逼中国交代新疆设再教育营问题
· 上千维吾尔人日内瓦抗议再教育营 多国联合国代表呼吁关闭营地
·人权审议 新疆再教育营问题最为外界关切
· 多国谴责中国压制维权律师及宗教自由
· 新闻透视-重返执政 民主党还有硬仗
·输了众院 川普呛声:民主党想弹劾我的人都“有病”
· 中期选举落幕 川普和习近平都输了
· 王毅会见美国前国务卿季辛吉 季辛吉:不同意把中国作为对手的观点
· 特朗普指中国已放弃“中国制造2025”
· 恐怖:卡舒吉之后又一沙特记者惨遭杀害
· 特朗普迫使司法部长塞申斯辞职
· 特朗普再“炒人” 美国司法部长应要求辞职
· 澳在南太平洋砸亿元抗衡中国
· 佩洛西有信心当选众院议长批特朗普炒塞申斯
· 川普主义被打了个大叉 或许更极端
·川普躲过一劫
· 川普警告民主党别在众议院捣乱
· 中美重开安全外交对话:关系回暖仍存变数
· 被推迟的美中外交安全对话将于本周举行
· 特朗普总统说中国已经放弃了《中国制造2025》
· 水門案最後密件44年後見光 有助穆勒考量是否公開通俄案調查
· 王岐山:中国愿与美磋商达成双方能接受的经贸方案
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar


   Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qarshi bayanat élan qildi
   Ixtiyariy muxbirimiz arslan
   2015-06-25
    请点击这个网址:http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/din/uyghurda-din-06252015161411.html?encoding=latin

   
   
   
   
   • Print
   • Hembehr
   • Pikir
   • Élxet
   Anglash yaki chüshürüsh
   
   Dunya musulman alimlar birlikining rehberliri. 2015-Yili iyun.
    RFA/Arslan
   24-Iyun charshenbe küni merkizi qatargha jaylashqan dunya musulman alimlar birliki teshkilati xitay dairilirining uyghur musulmanlar üstidin ramizanda roza tutushni chekligenlikini qattiq eyiblep bayanat élan qildi.
   Dunya musulman alimlar birliki teripidin élan qilinghan bayanatta xitaygha xitab qilip, musulmanlarning heq-Hoquq we dini étiqadlirigha hörmet qilishqa chaqiriq qilghan. Shundaqla xitay dairiliridin musulmanlar heqqide chiqarghan bu heqsiz qararidin waz kéchishni telep qildi.
   Bayanatta, xitay dairilirining, musulmanlar üstidin xalighanche qarar élishtin waz kéchishi kérekliki, islam hemkarliq teshkilati we xelqaraliq teshkilat-Organlarningmu xitaydiki musulmanlarni qoghdash üchün kéreklik qedemlerni bésishi kérekliki telep qilinghan we bu türdiki basturushning peqetla téximu köp qalaymiqanchiliq we jiddiychilikni peyda qilidighanliqini tekitlidi.
   Bayanatta mundaq déyilgen: shinjang uyghur aptonom rayonida musulmanlargha qarshi dawamliq yürgüzülüwatqan dini we milliy zulum heriketliri hem xelqaraliq hem xitayning qanunigha xilaptur. Xitay hökümitining yürgüzüwatqan siyasetliri, özliri testiqlighan 1949-Yilidiki tötinchi nöwetlik jenwe kélishimigimu xilaptur. Bumu xelqara qanunlarning eng muhim asasliridin birini opochuq depsende qilghanliq dep qarilidu.
   Bayanatta mundaq déyilgen: dunya musulman alimlar birliki omumiy jehettin xitaydiki musulmanlar, bolupmu shinjangdiki musulmanlar uchrawatqan dini basturush ehwallirini intayin yuqiri derijide diqqet bilen közitiwatidu. Bolupmu, xitay dairiliri shinjang uyghur aptonom rayonidiki partiye ezaliri, ishchi-Xizmetchiler, oqutquchi-Oqughuchilargha agahlandurush chiqirip ularni ramizanda roza tutmasliqqa we herqandaq dini paaliyet qilmasliqqa mejburlighandin kéyin téximu qattiq közetmektimiz. Shundaqla xitay hökümiti shinjangdiki musulmanlarning eng kichik dukanliridin ashxanilirighiche ramizanning kündüzide ochuq turushi kéreklikini mejburlidi we ata-Anilardin perzentlirini bu ulugh ayda roza tutquzmasliqqa tilxet alghanliqi toghrisida engliyening the independent gézitide élan qilindi.
   Bularning hemmisi xitay hökümiti bir qanche ay burun shinjangdiki musulmanlarning dukan we ashxanilirida haraq-Tamaka sétishni, qarshi chiqquchilarning dukanlirining péchetlinidighanliqini qarar qilishigha egiship yolgha qoyuldi. Bu ijraatlarning hemmisi xitaydiki uyghur musulmanlarda emeliy mewjut bolup turuwatqan jiddiy haletni téximu yuqiri pellige kötüridu we musulmanlar bilen hökümet otturisidiki mesililerning téximu murekkepliship kétishige seweb bolidu.
   Dunya musulman alimlar ittipaqi bayanatida yene uyghur diyarining ilgiri sherqiy türkistan ismi bilen tonulghan we yer kölimi 1 milyon 600 ming kilométir kélidighan bu rayonning 20-Esirde sherqiy türkistan jumhuriyiti ismi bilen dölitining musteqilliqini élan qilishtin burunmu uzun zamanlar türklerning hökümranliqi astida bolghanliqini tilgha alghan. Bayanatta yene maw zédong hökümranliqidiki xitayning ishghaligha uchrighanliqini, yéngi chégra menisidiki «shinjang» ismi bilen atalghanliqini we xitayning bu rayongha diniy, medeniyet, til jehettin aptonomiye hoquqi bergenlikidin ibaret sepsetiliri bolsimu, bularning héchbirining emeliyleshmigenlikini otturigha qoyghan.
   Dunya musulman alimlar birliki yene xitayning yéqinqi yillardin buyan özining ichki we tashqi siyasitide köpligen özgertishler élip barghanliqini we buning netijiside xelqarada iqtisadi, siyasiy we herbiy jehettin eng chong küchlerning birige aylanghanliqini, emma bir ishning héchqachan özgermigenlikini u bolsimu: musulmanlargha qarshi ichki basturush siyasiti ikenlikini tekitligen!
   Bayanatta yene mundaq déyilgen: islami weqpe orunlar musadire qilindi, islami dewet qilghuchilar, musulman oqutquchilar ders bérishtin cheklendi, köpligen meschitler chéqip tashlandi, islami kitablar köydürüldi, islami medrisiler taqaldi we musulmanlarning mötiwerliri, alimliri qolgha élinip türmilerge qamaldi.
   Dunya musulman alimlar birliki bayanatida xitayning axirqi ijraatlirigha qarita töwendiki bir qanche nuqtini tekitligen:
   1-Dunya musulman alimlar birliki xitay dairilirining shinjang rayonida musulmanlarni mubarek ramizan rozisini tutushni chekligenlikini intayin qattiq eyibleydu. Ramizan rozisi allah musulmanlargha perz qilghan asasi perzlerning biridur. Birlik yene ata-Anilarning perzentlirini ramizanda roza tutquzmasliqqa zorlinip, mejburi qol qoydurulghanliqini qattiq eyibleydu.
   2-Musulmanlargha qarshi bolupmu köpinchisini musulmanlar teshkil qilidighan shinjang rayonidiki musulmanlargha qarshi arqimu- Arqa kéliwatqan diniy we irqiy basturushlar xelqara qanunlargha shundaqla xitayning yerlik qanunlirighimu xilaptur.
   3-Xitay hökümiti élip bériwatqan siyasetler 1949-Yili tötinchi qétimliqi élip bérilghan we xitay hökümitimu qol qoyghan jenwe kélishimige xilaptur. Bu bolsa bügünki xelqara qanunning eng muhim asasliridin birini éghir derijide depsende qilghanliq bolidu.
   4-Musulmanlarni dini hoquqidin mehrum qilish xelqara kishilik hoquq ehdinamisige éghir xilap bolup, uning ikkinchi maddisida mundaq belgilengen: herbir insan millet, reng, jins, til we yaki din sewebliri bilen ayrimichiliqqa uchrimastin öz erkinlikliri we hoquqliridin paydilinish heqqige ige.
   5-Xitay dairiliri élip bériwatqan dini basturush xitayning ichki qanunlirighimu zit bolup, 1978-Yili xitay hökümiti öz zéminidiki az sanliq musulmanlargha yéngi siyaset ijra qilishqa bashlighanda, az sanliq milletlerning örp-Adetlirini depsende qilmasliqqa qarita qanun chiqarghan.
   6-Dunya musulman alimlar birliki xitay hökümitini musulmanlarning hoquqigha hörmet qilishqa, ularning dini hés-Tuyghulirigha yol qoyushqa chaqiridu. Shundaqla ularni basturush yaki yalghan töhmetler bilen ularni nishangha élish, yaki özliri étiqad qiliwatqan islam dinining telimatlirigha zit ishlarni qilishqa mejburlash qatarliq qilmishlarni toxtitishni telep qilidu.
   7-Dunya musulman alimlar ittipaqi xitayning musulmanlargha ramizanda roza tutquzmasliq qararidin yénishini, ramizanda dukan we ashxanilarda mejburi tamaq satquzushni toxtitishni we islam dinining telimatigha xilap halda haraq-Tamaka sétishqa mejburlash qilmishini toxtitishni telep qilidu.
   8-Dunya musulman alimlar birliki xelqara qanun teshkilatlirini, hökümetlerni we islami teshkilatlarni uyghur aptonom rayonidiki musulman xelqni qollashqa, xitay hökümiti élip bériwatqan basturushlargha qarshi musulman xelq terepte turushqa we musulmanlarning insaniy we qanuni hoquqlirigha érishishige yardem bérishke chaqiridu.
   9-Dunya musulman alimlar birliki yene pütün dunyadiki musulmanlarning neziri chüshüp turuwatqan islam hemkarliq teshkilatini barliq siyasiy, qanuni we xelq qollishini arqisigha alghan halda xitaydiki musulmanlarning hoquqini qoghdashta öz rolini jari qildurushini alahide tekitleydu.
   10-Dunya musulman alimlar birliki xitaydiki musulman qérindashlirigha yardem bérish we ulugh roza ibaditini ulughlash üchün pütün ereb dunyasi we islam dunyasidiki herxil wasitilerni ishlitip, musulman qérindashlirigha yardem bérish üchün pütün küchini ishqa salidu.
   11-Dunya musulman alimlar birliki gherb döletlirini, birleshken döletler teshkilatini we gherbtiki kishilik hoquq teshkilatlirini xitayning musulmanlargha qarita élip bériwatqan dini basturushliri we musulmanlarning qanuni hoquqini depsende qilishlirigha qarita sükütte turghanliqini eyibleydu.

[下一页]
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场