新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar]
shenmecaishiminzhu
·写给美国FBI“xxx”探长的公开信第三篇章第一段
·写给美国FBI“xxx”探长的公开信第三篇章第二段
·写给美国FBI“xxx”探长的公开信第三篇章第三段
·写给美国FBI“xxx”探长的公开信第三篇章第四段
·写给美国FBI“xxx”探长的公开信第三篇章第五段
·写给美国人民•维族同胞•藏族朋友和海外华人华侨法轮功受迫害者及其全世界一切爱好和平民主同仁们的公开信 续集(第四篇章上篇)。
·写给美国人民•维族同胞•藏族朋友和海外华人华侨法轮功受迫害者及其全世界一切爱好和平民主同仁们的公开信 续集(第四篇章下篇)。
· 写给美国人民•维族同胞•藏族朋友和海外华人华侨法轮功受迫害者及其全世界一切爱好和平民主同仁们的公开信。(第五篇章上篇)
· 写给美国人民•维族同胞•藏族朋友和海外华人华侨法轮功受迫害者及其全世界一切爱好和平民主同仁们的公开信。(第五篇章中篇)
· 写给美国人民•维族同胞•藏族朋友和海外华人华侨法轮功受迫害者及其全世界一切爱好和平民主社会同仁们的公开信。(第五篇章下篇)
· 附上相关参考资料
·写给美国会资深议员前总统竞选人丹尼斯•库钎奇和资深议员丹尼斯•戴维斯先生们的公开信
·写给俄罗斯总统梅德伟杰夫和政府总理普金的情况报告材料与请求
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第九篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十一篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十二篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十三篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十四篇章 ) 上篇
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十四篇章 )
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十四篇章 )下篇第一段
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十四篇章 )下篇第二段
· 写给美国维协会副主席茹陷阿巴斯和博士生热夏提阿巴斯兄妹俩发生父亲死讯致电通告
·写给美国维协会副主席茹陷阿巴斯父亲死讯致电通告附二供国际社会组织参考相关问题重要情况维文资料
·写给美司法部长霍尔德先生的请求报告( 第十四篇章 )下篇第三段
·严肃揭批08年制造西藏3.14事件和09年乌市7.5惨案幕后元凶总策划人之一的阴谋罪行
·严肃揭批08年制造西藏3.14事件和09年乌市7.5惨案幕后元凶总策划人之一的阴谋罪行(上篇)
·严肃揭批08年制造西藏3.14事件和09年乌市7.5惨案幕后元凶总策划人之一的阴谋罪行
·再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求
·再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求( 中篇 )
·提供社会历史发生相关政治问题的情报资料作参考
·请世界人民听我说,
· 再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求(下篇序言)
·再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求
·再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求(下篇续集二 )
·再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求(下篇续集三)
·深刻解剖中日钩鱼岛发生阴谋撞船事件背后隐藏的秘密 上文
· 解剖中日钩鱼岛发生阴谋撞船事件背后隐藏的秘密( 下文 )
·给国际社会组织紧急发出的积极倡议书
·请世界一切爱好和平关心社会民主人权自由得到健康发展形势的人民发出自己的意见呼声
·写给英国地区高级法官Howard Riddle先生的公开信(上篇)
·写给英国地区高级法官Howard Riddle先生的公开信
· 向世界反对战争要求和平民主自由的社会人民发布的通告
· 在美国华盛顿维吾尔族社会里所发生的一桩神秘政治阴谋迫害案。第一篇章
·在美国华盛顿维吾尔族社会里所发生的一桩神秘政治阴谋迫害案。第二篇章
· 在美国维吾尔社会发生的阴谋案.3.篇章 在美国维吾尔社会发生的阴谋.3.篇章 [ 3 ] bolum
·在美国华盛顿维吾尔族社会里所发生的一桩桩神秘政治阴谋迫害案。第三篇章
· 在美国华盛顿维吾尔族社会里所发生一桩桩神秘的政治阴谋迫害案。第四篇章
·在美国维吾尔社会里发生的阴谋迫害案.5.篇章
·在美国维吾尔族社会里所发生的政治阴谋迫害案.6.篇章
·在美国维吾尔族社会里所发生的政治阴谋迫害案.第7.篇章
·在美国维吾尔族社会里发生的政治阴谋迫害案。第8 篇章
· 在美国维吾尔族社会里所发生的政治阴谋迫害案第9.篇章
·在美国维吾尔族社会里发生重大政治阴谋迫害案.10.篇章
·写给美国维协会前任主席的公开信( 第11篇章)
·写给美国社会维吾尔族麦西来普主持人的公开信
·写给美国社会维吾尔族麦西来普主持人助理的公开信
·写给美国维吾尔族社会麦西来普主持人的公开信
·写给美国维吾尔族社会长老们的公开信。
·我的声明
·写给维吾尔族同乡们的公开信 (第十六篇章)
·祝贺与悲痛
·相关发生情况重要情报资料
·相关发生情况重要情报资料二
·我的声明
·相关问题发生情况资料三
·相关问题发生情况资料四
·写给世界维吾尔族人民的请求信
·写给哈萨克斯坦国社会读者朋友们的心里话
·向无署名发表意见者作出的严重警告
·奥斯曼的形势
·我的决定
·告美国人民的公开信
·最终决定
·通知案情审理经过(第一篇章)
·通知发生故意制造车祸事件案情审理经过(第二篇章)
·维吾尔族人民有权利知道在美国社会发生的政治阴谋迫害案内情(第一篇章)
·维吾尔族人民有权利知道在美国社会发生的政治阴谋迫害案内情(第一篇章)
·穿插话(第二段)
·热烈祝贺伟大的埃及人民和平发起倒搁穆巴拉克总统的行动取得胜利
·穿插话(第一段)
·穿插话(第三段)
·两只手沾满了人民鲜血的刽子手热夏提·阿巴斯(第一段)
·两只手沾满了人民鲜血的刽子手热夏提·阿巴斯(第二段)
·两只手沾满了人民鲜血的刽子手热夏提·阿巴斯(第三段)
·两只手沾满了人民鲜血的刽子手热夏提·阿巴斯(第四段)
·提请社会读者朋友们注意
·提请社会读者朋友们注意(下文)
·写给世维大会的公开信(上文)
·写给世维大会的公开信(中文)
·写给世维大会的公开信(下文)
·我的声明
·热烈祝贺伟大的埃及人民和平发起倒搁穆巴拉克总统的行动取得胜利
·告世界民主社会及伟大的美国人民公开信
·Plaintiff’s Statement(Date:05/05/05 )
·我最初提出的法律诉讼报告
·我的声明
·热烈祝贺伟大的埃及人民和平发起倒搁穆巴拉克总统的行动取得胜利
·告世界民主社会及伟大的美国人民公开信
·写给斯迪克·阿吉这个伪君子的公开信 第一篇章
·写给斯迪克·阿吉这个伪君子的公开信 第二篇章
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qar


   Dunya musulman alimlar birliki, xitayning roza tutush cheklimisige qarshi bayanat élan qildi
   Ixtiyariy muxbirimiz arslan
   2015-06-25
    请点击这个网址:http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/din/uyghurda-din-06252015161411.html?encoding=latin

   
   
   
   
   • Print
   • Hembehr
   • Pikir
   • Élxet
   Anglash yaki chüshürüsh
   
   Dunya musulman alimlar birlikining rehberliri. 2015-Yili iyun.
    RFA/Arslan
   24-Iyun charshenbe küni merkizi qatargha jaylashqan dunya musulman alimlar birliki teshkilati xitay dairilirining uyghur musulmanlar üstidin ramizanda roza tutushni chekligenlikini qattiq eyiblep bayanat élan qildi.
   Dunya musulman alimlar birliki teripidin élan qilinghan bayanatta xitaygha xitab qilip, musulmanlarning heq-Hoquq we dini étiqadlirigha hörmet qilishqa chaqiriq qilghan. Shundaqla xitay dairiliridin musulmanlar heqqide chiqarghan bu heqsiz qararidin waz kéchishni telep qildi.
   Bayanatta, xitay dairilirining, musulmanlar üstidin xalighanche qarar élishtin waz kéchishi kérekliki, islam hemkarliq teshkilati we xelqaraliq teshkilat-Organlarningmu xitaydiki musulmanlarni qoghdash üchün kéreklik qedemlerni bésishi kérekliki telep qilinghan we bu türdiki basturushning peqetla téximu köp qalaymiqanchiliq we jiddiychilikni peyda qilidighanliqini tekitlidi.
   Bayanatta mundaq déyilgen: shinjang uyghur aptonom rayonida musulmanlargha qarshi dawamliq yürgüzülüwatqan dini we milliy zulum heriketliri hem xelqaraliq hem xitayning qanunigha xilaptur. Xitay hökümitining yürgüzüwatqan siyasetliri, özliri testiqlighan 1949-Yilidiki tötinchi nöwetlik jenwe kélishimigimu xilaptur. Bumu xelqara qanunlarning eng muhim asasliridin birini opochuq depsende qilghanliq dep qarilidu.
   Bayanatta mundaq déyilgen: dunya musulman alimlar birliki omumiy jehettin xitaydiki musulmanlar, bolupmu shinjangdiki musulmanlar uchrawatqan dini basturush ehwallirini intayin yuqiri derijide diqqet bilen közitiwatidu. Bolupmu, xitay dairiliri shinjang uyghur aptonom rayonidiki partiye ezaliri, ishchi-Xizmetchiler, oqutquchi-Oqughuchilargha agahlandurush chiqirip ularni ramizanda roza tutmasliqqa we herqandaq dini paaliyet qilmasliqqa mejburlighandin kéyin téximu qattiq közetmektimiz. Shundaqla xitay hökümiti shinjangdiki musulmanlarning eng kichik dukanliridin ashxanilirighiche ramizanning kündüzide ochuq turushi kéreklikini mejburlidi we ata-Anilardin perzentlirini bu ulugh ayda roza tutquzmasliqqa tilxet alghanliqi toghrisida engliyening the independent gézitide élan qilindi.
   Bularning hemmisi xitay hökümiti bir qanche ay burun shinjangdiki musulmanlarning dukan we ashxanilirida haraq-Tamaka sétishni, qarshi chiqquchilarning dukanlirining péchetlinidighanliqini qarar qilishigha egiship yolgha qoyuldi. Bu ijraatlarning hemmisi xitaydiki uyghur musulmanlarda emeliy mewjut bolup turuwatqan jiddiy haletni téximu yuqiri pellige kötüridu we musulmanlar bilen hökümet otturisidiki mesililerning téximu murekkepliship kétishige seweb bolidu.
   Dunya musulman alimlar ittipaqi bayanatida yene uyghur diyarining ilgiri sherqiy türkistan ismi bilen tonulghan we yer kölimi 1 milyon 600 ming kilométir kélidighan bu rayonning 20-Esirde sherqiy türkistan jumhuriyiti ismi bilen dölitining musteqilliqini élan qilishtin burunmu uzun zamanlar türklerning hökümranliqi astida bolghanliqini tilgha alghan. Bayanatta yene maw zédong hökümranliqidiki xitayning ishghaligha uchrighanliqini, yéngi chégra menisidiki «shinjang» ismi bilen atalghanliqini we xitayning bu rayongha diniy, medeniyet, til jehettin aptonomiye hoquqi bergenlikidin ibaret sepsetiliri bolsimu, bularning héchbirining emeliyleshmigenlikini otturigha qoyghan.
   Dunya musulman alimlar birliki yene xitayning yéqinqi yillardin buyan özining ichki we tashqi siyasitide köpligen özgertishler élip barghanliqini we buning netijiside xelqarada iqtisadi, siyasiy we herbiy jehettin eng chong küchlerning birige aylanghanliqini, emma bir ishning héchqachan özgermigenlikini u bolsimu: musulmanlargha qarshi ichki basturush siyasiti ikenlikini tekitligen!
   Bayanatta yene mundaq déyilgen: islami weqpe orunlar musadire qilindi, islami dewet qilghuchilar, musulman oqutquchilar ders bérishtin cheklendi, köpligen meschitler chéqip tashlandi, islami kitablar köydürüldi, islami medrisiler taqaldi we musulmanlarning mötiwerliri, alimliri qolgha élinip türmilerge qamaldi.
   Dunya musulman alimlar birliki bayanatida xitayning axirqi ijraatlirigha qarita töwendiki bir qanche nuqtini tekitligen:
   1-Dunya musulman alimlar birliki xitay dairilirining shinjang rayonida musulmanlarni mubarek ramizan rozisini tutushni chekligenlikini intayin qattiq eyibleydu. Ramizan rozisi allah musulmanlargha perz qilghan asasi perzlerning biridur. Birlik yene ata-Anilarning perzentlirini ramizanda roza tutquzmasliqqa zorlinip, mejburi qol qoydurulghanliqini qattiq eyibleydu.
   2-Musulmanlargha qarshi bolupmu köpinchisini musulmanlar teshkil qilidighan shinjang rayonidiki musulmanlargha qarshi arqimu- Arqa kéliwatqan diniy we irqiy basturushlar xelqara qanunlargha shundaqla xitayning yerlik qanunlirighimu xilaptur.
   3-Xitay hökümiti élip bériwatqan siyasetler 1949-Yili tötinchi qétimliqi élip bérilghan we xitay hökümitimu qol qoyghan jenwe kélishimige xilaptur. Bu bolsa bügünki xelqara qanunning eng muhim asasliridin birini éghir derijide depsende qilghanliq bolidu.
   4-Musulmanlarni dini hoquqidin mehrum qilish xelqara kishilik hoquq ehdinamisige éghir xilap bolup, uning ikkinchi maddisida mundaq belgilengen: herbir insan millet, reng, jins, til we yaki din sewebliri bilen ayrimichiliqqa uchrimastin öz erkinlikliri we hoquqliridin paydilinish heqqige ige.
   5-Xitay dairiliri élip bériwatqan dini basturush xitayning ichki qanunlirighimu zit bolup, 1978-Yili xitay hökümiti öz zéminidiki az sanliq musulmanlargha yéngi siyaset ijra qilishqa bashlighanda, az sanliq milletlerning örp-Adetlirini depsende qilmasliqqa qarita qanun chiqarghan.
   6-Dunya musulman alimlar birliki xitay hökümitini musulmanlarning hoquqigha hörmet qilishqa, ularning dini hés-Tuyghulirigha yol qoyushqa chaqiridu. Shundaqla ularni basturush yaki yalghan töhmetler bilen ularni nishangha élish, yaki özliri étiqad qiliwatqan islam dinining telimatlirigha zit ishlarni qilishqa mejburlash qatarliq qilmishlarni toxtitishni telep qilidu.
   7-Dunya musulman alimlar ittipaqi xitayning musulmanlargha ramizanda roza tutquzmasliq qararidin yénishini, ramizanda dukan we ashxanilarda mejburi tamaq satquzushni toxtitishni we islam dinining telimatigha xilap halda haraq-Tamaka sétishqa mejburlash qilmishini toxtitishni telep qilidu.
   8-Dunya musulman alimlar birliki xelqara qanun teshkilatlirini, hökümetlerni we islami teshkilatlarni uyghur aptonom rayonidiki musulman xelqni qollashqa, xitay hökümiti élip bériwatqan basturushlargha qarshi musulman xelq terepte turushqa we musulmanlarning insaniy we qanuni hoquqlirigha érishishige yardem bérishke chaqiridu.
   9-Dunya musulman alimlar birliki yene pütün dunyadiki musulmanlarning neziri chüshüp turuwatqan islam hemkarliq teshkilatini barliq siyasiy, qanuni we xelq qollishini arqisigha alghan halda xitaydiki musulmanlarning hoquqini qoghdashta öz rolini jari qildurushini alahide tekitleydu.
   10-Dunya musulman alimlar birliki xitaydiki musulman qérindashlirigha yardem bérish we ulugh roza ibaditini ulughlash üchün pütün ereb dunyasi we islam dunyasidiki herxil wasitilerni ishlitip, musulman qérindashlirigha yardem bérish üchün pütün küchini ishqa salidu.
   11-Dunya musulman alimlar birliki gherb döletlirini, birleshken döletler teshkilatini we gherbtiki kishilik hoquq teshkilatlirini xitayning musulmanlargha qarita élip bériwatqan dini basturushliri we musulmanlarning qanuni hoquqini depsende qilishlirigha qarita sükütte turghanliqini eyibleydu.

[下一页]
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场