新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi ]
shenmecaishiminzhu
·德国希望美国从其领土撤走核武器
·德媒称波士顿爆炸案或与俄有关
·德国总理访问土耳其 增大土加入欧盟希望
·德国总统公开赞扬斯诺登“应受到尊敬”
·德国政府回应“棱镜门”:监视的受害者还是帮凶
·德国总理访问土耳其 增大土加入欧盟希望
·德媒称波士顿爆炸案或与俄有关
·德国情报机构公布安全报告 称中国间谍很活跃
·默克尔:窃听指称让欧美关系受到考验
·外媒曝光:默克尔和普京定下秘密协议
·默克尔领导风格引发争议
·默克尔:欧盟希望与俄罗斯合作并拥有良好关系
·德国将部分储备海外黄金运回国
·法国、德国和意大利效仿英国有意加盟亚投行
·英法德接连示好 美欧对华差距为何这么大
·更多资金、放宽签证——默克尔访问土耳其
·默克尔出局 欧洲人的信念开始动摇
·德组阁协议签署 三党分掌各大部委 默克尔将迎第四任期
·德媒体:再组大联合政府谈判达成协议
· 极右政客狂批:默克尔双手沾满平民鲜血
·特朗普硬不公布通俄门备忘录
· 特朗普硬不公布通俄门备忘录
· 众院同意公开民主党备忘录 川普五天内决定
·奥巴马政府滥权监听川普团队?更多事实浮出
· 美众议院情报委员会批准把民主党版本备忘录呈交川普
· FBI局长发信给3.5万部属 公开与川普过招
·“通俄”调查备忘录堪比炸弹?同行吁FBI局长“挺住”
· CNN爆料 川普关切通俄调查毫不避嫌
·FBI 美国的光荣还是耻辱
·CNN警告:川普正在冲击美国的三权分立
· 爆开秘密备忘录!川普已准备好玉石俱焚
· 川普批民主党“违背美国精神”“叛国”
·捍卫FBI大作战 局长发信3.5万部属 公开与川普过招
·特朗普硬不公布通俄门备忘录
·挡民主党版通俄门备忘录 川普:大修后再送
·两党争相公布备忘录 FBI恐难再信任国会
· 特朗普曾下令开除“通俄门”特别检察官穆勒
· 特朗普律师掏钱付封口费给称与总统有染艳星
· 众院情报委员会限期班农一周内前来作证
·CIA局长:俄恐干预美期中选举 中国在美谍战不差俄罗斯
·川普说中国“谋杀了我们25年”
·共和党备忘录还了总统清白,那民主党人污点谁来还清白?请注意!我有话要对
·吉尔吉斯总统访俄带厚礼 要美国撤出军事基地(图)
·美国希望在吉尔吉斯斯坦空军基地维持不变
·奥巴马或将辜负世界的期望 (图)
·2014年-奥巴马失败的一年
·美国资深议员担忧新疆人权状况
· 魏京生:中共收买和控制对方政客的间谍活动/《中国的出路》16
· 中国战争威胁成事实 澳大利亚投千亿抗中国/王宁 (图)
· 陆克文警告说美国不会保护我们
·澳外交政策专家:澳民众对中国不信任感增强
·美军烧毁近万册军官回忆录 称泄露国家机密
· 美国国防部780万买下万本泄密书销毁
·民主党大危机 逾半美国人盼国会大换血
·美国最新民调 6成选民盼国会换血
·奥巴马在风暴中崛起,也在风暴中倒下
·自由派经济学家警告:共和党胜选将是美国灾难
·民调:美国民众不完全信任共和党
· 奥巴马对华政策偏左,引起美国强硬派反弹
·美国会众院推动全球马格尼茨基人权问责法
·川普外交顧問論中共:美國需分清敵友
·美智库:中国间谍组织庞大,西方会遭凌迟处死
· 第一次 俄罗斯将美国列为国家安全威胁
·俄罗斯国家安全战略把北约称为“威胁”
· 戈尔巴乔夫:叶利钦羞辱我就像猫折磨老鼠
·美民主党通过史上"最雄心勃勃"党纲:将废除死刑
·特朗普称美国应从亚洲撤军言论引起外界震惊
·共和党不允许阻碍特朗普提名的情况发生
· 美国大选:共和党大会规则分歧引发场内混乱
·共和党大会开幕日将着重于安全和移民问题
· 共和党纲领:取缔同性婚姻 边界修墙 对华强硬
·特朗普被确认为共和党美国总统候选人
·美国共和党要求北约盟友增加军费开支
· 英国将东突列为恐怖组织 美始料未及
· 英国首列东突为恐怖组织 脱欧投靠中国?
·特朗普来了 共和党颠覆奥巴马对华政策
·美国共和党大会反特朗普行动失败
·創黨以來首次!共和黨黨綱列對臺六項保證
·数百裸女在克里夫兰举镜子照共和党大楼反对川普
· 美国共和党全国代表大会向中国发出混乱信息
·特朗普胜选的筹码攥在手中
· 川普为大选定调 抹黑美国成恐怖世界
· 特朗普正式接受提名 发表演讲主张"美国主义"
·美共和党人力求党代会前团结在川普旗下
·共和党不允许阻碍特朗普提名的情况发生
·美国大选:共和党大会规则分歧引发场内混乱
· 美共和党党代会首日:一片混乱 党内分歧公开化
· 美共和党亡党警钟已响
·川普称要从亚洲撤军 震惊政界
· 美防长盖茨炮轰北约批评盟国吝啬
·美国和北约商议从欧洲撤出战术核武器
·美共和党大会第2天 示威团体爆激烈冲突
·特朗普称将会放弃对北约盟国的自动保护
· 川普:我上台后,美国将不再谈人权
· 共和党大会示威者焚美国旗与警察爆冲突
· 美国走向衰弱 谁当选都无法改变?
·变脸神速:川普直赞“中国真伟大”
· 川普丑恶嘴脸 彻底暴露大败征兆?
· 习近平1年5次见普京:中俄真正相互信赖
·奥巴马将命关塔那摩监狱关闭
·特朗普签政令继续使用关塔纳摩监狱
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi 

   
    Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi ötküzüldi
   
   
   Muxbirimiz eziz


   2015-10-16
   
   http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/medeniyet-tarix/indiana-ottura-asiya-10162015215519.html?encoding=latin
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   amerika-indiana-ottura-asiya-medeniyet-2015-4.jpg
   
   
   Indiana uniwérsitétidiki ottura asiya medeniyiti körgezmisi
   
   
   Photo: RFA
   
   
   
   
   
   amerikaindianaotturaasiyamedeniyet2015.jpg
   
   
   
   
   
   Amérikidiki indiana uniwérsitétida 15-Öktebir küni ottura asiya xelqlirining medeniyiti, tili, yéziqi we örp-Aditini tonushturush xaraktéridiki medeniyet körgezmisi ötküzüldi. Körgezme indiana uniwérsitéti qarmiqidiki merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultéti, ichki asiya we ural milliy bayliq merkizi, türk tili tetqiqat merkizi we ottura asiya tilliri merkizining hemkarliqida wujudqa chiqqan. Igilishimizche, bu qétimqi paaliyette keng menidiki jughrapiyilik ottura asiya tewesidiki asasliq türkiy milletler, shundaqla mongghul we tibet xelqlirining wekillik mezmungha ige maddiy medeniyitini chetelliklerge tonushturush asasiy meqset qilinghan. Bu qatarda ottura asiya türkiy xelqlirining kiyim-Kéchek medeniyiti, eneniwi milliy ussulliri, xelq béyitliri, muzika medeniyiti, jümlidin uyghur hösnxetliridin örnekler, uyghurlardiki eneniwi besh tash oyuni qatarliqlar neq meydanda janliq maharet körsitish sheklide tonushturulghan. Indiyana uniwérsitétidiki ottura asiya tilliri boyiche oqutushqa mesul bolghan uyghur, türk, özbék, qazaq, mongghul we tibet bölümliri, shundaqla ashu tillarni ögengüchi amérikiliq oqughuchilar bu paaliyetning asasliq sahibxaniliri bolghan. Bu qétimqi paaliyette uyghur tili we medeniyiti üchünmu ayrim körgezme orni tesis qilinghan bolup, körgezmige qatnashquchilarning diqqitige sazawer bolghan.
   
   Biz paaliyet toghriliq téximu tepsiliy melumat élish üchün mezkur körgezmide «uyghur üstili» üchün xizmet qilghan shundaqla hazir indiana uniwérsitétida uyghur tili öginiwatqan amérikiliq oqughuchi maykil krsutkramér (Michael Krsutkraemer) bilen téléfonda söhbetleshtuq.
   
   U söhbet jeryanida körgezme heqqide toxtilip öz tesiratini biz bilen ortaqlashti: «men merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultétida magistirliq unwani üchün oquwatimen. Hazir uyghurche öginiwatimen. Körgezme nahayiti yaxshi échildi shundaqla köp xil mezmunni öz ichige aldi. Körgezmige kelgen ademlermu köp boldi. Rastini désem men bunchilik köp adem kélidu, dep oylimighan. Bundaq shekildiki medeniyet körgezmisining ammigha tonushturulushi emeliyette bir yaxshi ish. Yene bir jehettin bu indiana uniwérsitétidiki mezkur fakultétning mushundaq bir alahide mezmundiki paaliyetni ötküzüp kéliwatqanliqini téximu köp kishilerning yadigha salidu.»
   
   Mezkur paaliyetning royapqa chiqishi üchün alahide küch chiqarghan orunlarning biri bolghan indiana uniwérsitéti qarmiqidiki merkiziy yawro-Asiya fakultétining mudiri, proféssor jemshid choksiy (Jamsheed Choksy) téléfon ziyaritimizni qobul qildi. Uning tonushturushiche, mezkur fakultét qurulghan yetmish besh yildin buyan yilda bir-Ikki qétim mushu xildiki paaliyetlerni ötküzüp kéliwétiptu. Buning bilen mektep ichi we sirtidiki téximu köp kishilerge merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultétini shundaqla ottura asiya tillirini öginishtiki qulayliqlarni tonushturup kéliwétiptu. Buningda oqughuchilar yalghuz tilnila emes, belki shu til tewe bolghan medeniyet mezmunlirinimu janliq shekilde ögineleydiken. Buning bilen ularning kelgüsidiki tetqiqat ishliri üchün puxta asas sélish mumkin iken. Herqaysi medeniyetler we tillarning munasiwiti toghrisidiki sorighan soalimizgha qarita proféssor jemshid öz-Ara hörmet we chüshinishning nahayiti muhimliqini bayan qilip ötti. Uning pikriche, mushundaq paaliyetler arqiliq kishilerge bashqa bir til we medeniyetke xas bibaha güzellikini, insanlarning qandaq til we medeniyetke mensup bolushidin qetiynezer haman insaniyet süpitide muamile qilinishi lazimliqini chüshendürüshke bolidiken.
   
   U yene mushundaq bolghandila oxshimighan siyasiy chüshenchige we démokratiye qarishigha ige insanlar arisida öz-Ara alaqe we chüshinishning, insaniy xushalliqning, tinchliq we inaqliqta barawer mewjut bolushning ishqa ashidighanliqini tekitlidi: «meyli shexsler bolsun, yaki insaniyet topliri bolsun, herqachan öz-Ara chüshinishke, öz-Ara hörmet we hemkarliship xizmet qilishni öginishke mohtaj. Insanlar mushundaq qilalighandila bir-Birini téximu yaxshi chüshineleydu, öz-Ara pikir almashturalaydu. Bügünki paaliyette biz mushu xildiki yétekchi idiye boyiche paaliyet zalida ottura asiyadiki herqaysi milletlerge birdin paaliyet orni ajrattuq. Ular öz orunlirida maddiy buyumlar, resimler, ottura asiyaning milliy taamliri we bashqa awazliq eserler arqiliq öz medeniyitini bashqilargha tonushturdi, yene kélip ottura asiyaning özide emes, belki indiana uniwérsitétida turup ottura asiyani bashqilargha tonushturdi. Buning bilen téximu köp kishiler ottura asiyagha shundaqla ottura asiya tillirigha qiziqishi mumkin. Bu nahayiti yaxshi ish emesmu?»
   
   Körgezme axirida ötküzülgen arqan tartishish we kolléktip daire hasil qilip ussul oynash paaliyetliri arqiliq körgezmining heqiqetenmu ottura asiya bilen amérika xelqi otturisida hemkarliq, ittipaqliq we inaqliq berpa qilishqa béghishlanghanliqi namayan qilindi.
   
   
   
   
   Munasiwetlik xewerler
   • Mutexessisler amérikida uyghur tili ögengüchilerning köpiyishidiki sewebler heqqide toxtaldi
   • Amérika paytexti washington etrapigha bir uyghur réstorani échilidiken
   • Amérika - Xitay kishilik hoquq söhbitide uyghur mesilisi tilgha élindi
   • Rabiye qadir: kishilik hoquq dialogida amérika xitaydin térrorluqini bahane qilip, uyghurni basturmasliqini telep qilishi kérek
   • Wiskansin uniwérsitétida échilghan türkiy tilliri yazliq programmisida uyghur tili öginidighanlar köpeygen
   • Iyulda washingtondiki xitay bash elchixanisi uyghurlarning uda qorshawida qaldi
   • Amérika dölet mejlisi xitayning diniy siyasiti heqqide guwahliq bérish yighini chaqiridu
   • Amérika awam palata ezaliri xitaydin uyghur musapirlirini qoghdashni telep qildi
   • Amérikidiki uyghur jamaiti rozi héyt namizida wetini we xelqi üchün kolléktip dua qildi
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场