新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi ]
shenmecaishiminzhu
· 看不下去! 白宮人扮吹哨者、被降職
·白宮資深官員:川普疑濫發女、婿安全許可
· 美官員:中國派成千上萬間諜潛入美國大學 波士頓是熱門目標
· 全黨打一人 民主黨選將「只讓川普當一屆」
· 總統稅表之爭 5大看點
· 眾院司委會主席:穆勒報告疑含彈劾川普依據
·眾院委員會通過 發傳票索取穆勒完整報告
·美国民主已经名存实亡,国家面临变质发生十分危险严重地步
· 李登輝祕錄/李登輝再否認九二共識
· 厄瓜多:撤銷亞桑傑外交庇護前 不知有引渡要求
·美国要引渡 维基解密创始人阿桑奇是英雄吗
· 维基解密创始人伦敦被捕 美国公布对阿桑奇起诉书
·阿桑奇被捕 美议员欢呼
·班农:川普贸易策略要让中共痛到难以承受
·夏林:班农谈中共对美国的详细攻陷
· 前白宫顾问班农:美国从未把台湾当筹码
·司法部长偏向川普 众院议长十分担心
·中共如何利用民主摧毁民主—《无声的入侵》作者汉密尔顿专访(王晓玟
·占中案9人获罪 被指凸显一国两制危险本质
· 拒绝提供清真寺捐建名单 新疆人大代表命悬一线
·新疆“十户联防” 普通人可棒杀“恐怖分子”
· 逼川普公布稅表 紐約州民主黨人出招
·民主黨限期索川普稅表 財長宣稱「無法配合」
·歐巴馬白宮律師落入穆勒法網
·穆勒报告后首次听证 巴尔:已开始调查FBI
·美国民主已经名存实亡,国家面临变质发生十分危险严重地步
·中美设「执行办公室」 监督贸易谈判成果
·加国新报告:中共对加拿大构成安全威胁
·新疆利用“十户联防”镇压和分化维吾尔人
· 中国续推伊斯兰汉化 甘肃清真寺遭“灭顶”
· 海外维族团体谴责中国当局发动网络攻击
·新西兰议员:中国富商捐款 欲安插华裔部长
· 川普大变脸 称对维基解密一无所知
·美国欲审阿桑奇 但得注意新闻自由的争议
· 阿桑奇英国被捕联合国批厄瓜多尔撤庇护侵犯人权
· 得知阿桑奇被捕 前总统怒骂现总统叛徒
·占中案9人获罪陆委会:突显一国两制危险本质
· 根本不信一国两制倪匡:共产党的话啥时靠得住
· 差不多终身制的阿拉伯总统挨个被赶走
· 苏丹民众继续示威要求通过文职政府向民主过渡
· 美议员联署:对美面对新疆侵权无作为感失望
· 川普家族税务诈欺调查前 姊姊闪辞法官 被疑逃避调查
·反制通俄门 美议员请司法部展开刑事调查
·被通俄门调查牵出 前奥巴马白宫律师遭起诉
·美国民主已经名存实亡,国家面临变质发生十分危险严重地步
· 美国民主已经名存实亡,国家面临变质发生达到十分危险严重地步
· 川普提交书面答复 “通俄门”调查接近尾声
· 穆勒傳將收尾 通俄案調查進入關鍵時刻
·通俄案結果漸明朗 馬納福、柯恩調查備忘錄今公布
· 特檢穆勒文件曝光:俄早在2015年底 即搭上川普陣營
·《信报》:民主党弹劾特朗普 惟有寄望国会改选
·美民主党重量级议员:可能弹劾特朗普送其入狱
· 弹劾关键证据出现 川普或面临牢狱之灾
· 柯米:FBI查通俄門 始於4美國人
·通俄門/川普污點洗不清 特別檢察官穆勒越來越逼進
·穆勒還在查?大陪審團延長半年
· 法庭文件惊现特朗普团队直接通俄证据十大看点
· 川普是如何破坏涉俄调查的?
· 哈萨克斯坦“开国总统”纳扎尔巴耶夫宣布辞职
· 【解局】哈萨克斯坦总统为何突然辞职?
· 折腾这么久 川普通俄门调查终于结束
·穆勒傳將收尾 通俄案調查進入關鍵時刻
· 通俄案結果漸明朗 馬納福、柯恩調查備忘錄今公布
·特檢穆勒文件曝光:俄早在2015年底 即搭上川普陣營
·《信报》:民主党弹劾特朗普 惟有寄望国会改选
· 美民主党重量级议员:可能弹劾特朗普送其入狱
· 弹劾关键证据出现 川普或面临牢狱之灾
· 柯米:FBI查通俄門 始於4美國人
· 通俄門/川普污點洗不清 特別檢察官穆勒越來越逼進
·穆勒還在查?大陪審團延長半年
· 法庭文件惊现特朗普团队直接通俄证据2019十大看点
·川普是如何破坏涉俄调查的?
· 纳扎尔巴耶夫担任总统长达三十年
· 【解局】哈萨克斯坦总统为何突然辞职?
· 折腾这么久 川普通俄门调查终于结束
·穆勒傳將收尾 通俄案調查進入關鍵時刻
·通俄案結果漸明朗 馬納福、柯恩調查備忘錄今公布
·特檢穆勒文件曝光:俄早在2015年底 即搭上川普陣營
·《信报》:民主党弹劾特朗普 惟有寄望国会改选
· 美民主党重量级议员:可能弹劾特朗普送其入狱
· 弹劾关键证据出现 川普或面临牢狱之灾
· 柯米:FBI查通俄門 始於4美國人
· 通俄門/川普污點洗不清 特別檢察官穆勒越來越逼進
· 穆勒還在查?大陪審團延長半年
· 法庭文件惊现特朗普团队直接通俄证据,穆勒调查2019十大看点
· 川普是如何破坏涉俄调查的?
· 哈萨克斯坦“开国总统”纳扎尔巴耶夫宣布辞职
· 【解局】哈萨克斯坦总统为何突然辞职?
· 折腾这么久 川普通俄门调查终于结束
·穆勒调查报告公布 民主党促穆勒国会公开作证
·「穆勒報告」未能判定川普沒妨礙司法 籲國會接手續查
· 穆勒報告:川普競選幕僚撒謊 嚴重損害通俄調查
· 眾院司法委員會主席:必須讓川普總統為自己的行為負責
·大量细节显示川普曾试图阻止通俄门调查
· 川普煽风点火搞分裂 遭民主党围剿
·民主党指「通俄门」调查报告揭示特朗普涉妨碍司法证据
·大众汽车发声明 承认了解中国在疆推行「再教育营」
· 欧盟批评再教育营监视民众中国使团提严正交涉
·關鍵內容可能被刪 民主黨眾院恐控告巴維理?
·巴維理:不同意穆勒報告的部分法律理論
·巴維理事事體貼老闆 川普就是要這種司法部長
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi 

   
    Indiana uniwérsitétida ottura asiya medeniyiti körgezmisi ötküzüldi
   
   
   Muxbirimiz eziz


   2015-10-16
   
   http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/medeniyet-tarix/indiana-ottura-asiya-10162015215519.html?encoding=latin
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   amerika-indiana-ottura-asiya-medeniyet-2015-4.jpg
   
   
   Indiana uniwérsitétidiki ottura asiya medeniyiti körgezmisi
   
   
   Photo: RFA
   
   
   
   
   
   amerikaindianaotturaasiyamedeniyet2015.jpg
   
   
   
   
   
   Amérikidiki indiana uniwérsitétida 15-Öktebir küni ottura asiya xelqlirining medeniyiti, tili, yéziqi we örp-Aditini tonushturush xaraktéridiki medeniyet körgezmisi ötküzüldi. Körgezme indiana uniwérsitéti qarmiqidiki merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultéti, ichki asiya we ural milliy bayliq merkizi, türk tili tetqiqat merkizi we ottura asiya tilliri merkizining hemkarliqida wujudqa chiqqan. Igilishimizche, bu qétimqi paaliyette keng menidiki jughrapiyilik ottura asiya tewesidiki asasliq türkiy milletler, shundaqla mongghul we tibet xelqlirining wekillik mezmungha ige maddiy medeniyitini chetelliklerge tonushturush asasiy meqset qilinghan. Bu qatarda ottura asiya türkiy xelqlirining kiyim-Kéchek medeniyiti, eneniwi milliy ussulliri, xelq béyitliri, muzika medeniyiti, jümlidin uyghur hösnxetliridin örnekler, uyghurlardiki eneniwi besh tash oyuni qatarliqlar neq meydanda janliq maharet körsitish sheklide tonushturulghan. Indiyana uniwérsitétidiki ottura asiya tilliri boyiche oqutushqa mesul bolghan uyghur, türk, özbék, qazaq, mongghul we tibet bölümliri, shundaqla ashu tillarni ögengüchi amérikiliq oqughuchilar bu paaliyetning asasliq sahibxaniliri bolghan. Bu qétimqi paaliyette uyghur tili we medeniyiti üchünmu ayrim körgezme orni tesis qilinghan bolup, körgezmige qatnashquchilarning diqqitige sazawer bolghan.
   
   Biz paaliyet toghriliq téximu tepsiliy melumat élish üchün mezkur körgezmide «uyghur üstili» üchün xizmet qilghan shundaqla hazir indiana uniwérsitétida uyghur tili öginiwatqan amérikiliq oqughuchi maykil krsutkramér (Michael Krsutkraemer) bilen téléfonda söhbetleshtuq.
   
   U söhbet jeryanida körgezme heqqide toxtilip öz tesiratini biz bilen ortaqlashti: «men merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultétida magistirliq unwani üchün oquwatimen. Hazir uyghurche öginiwatimen. Körgezme nahayiti yaxshi échildi shundaqla köp xil mezmunni öz ichige aldi. Körgezmige kelgen ademlermu köp boldi. Rastini désem men bunchilik köp adem kélidu, dep oylimighan. Bundaq shekildiki medeniyet körgezmisining ammigha tonushturulushi emeliyette bir yaxshi ish. Yene bir jehettin bu indiana uniwérsitétidiki mezkur fakultétning mushundaq bir alahide mezmundiki paaliyetni ötküzüp kéliwatqanliqini téximu köp kishilerning yadigha salidu.»
   
   Mezkur paaliyetning royapqa chiqishi üchün alahide küch chiqarghan orunlarning biri bolghan indiana uniwérsitéti qarmiqidiki merkiziy yawro-Asiya fakultétining mudiri, proféssor jemshid choksiy (Jamsheed Choksy) téléfon ziyaritimizni qobul qildi. Uning tonushturushiche, mezkur fakultét qurulghan yetmish besh yildin buyan yilda bir-Ikki qétim mushu xildiki paaliyetlerni ötküzüp kéliwétiptu. Buning bilen mektep ichi we sirtidiki téximu köp kishilerge merkiziy yawro-Asiya tetqiqat fakultétini shundaqla ottura asiya tillirini öginishtiki qulayliqlarni tonushturup kéliwétiptu. Buningda oqughuchilar yalghuz tilnila emes, belki shu til tewe bolghan medeniyet mezmunlirinimu janliq shekilde ögineleydiken. Buning bilen ularning kelgüsidiki tetqiqat ishliri üchün puxta asas sélish mumkin iken. Herqaysi medeniyetler we tillarning munasiwiti toghrisidiki sorighan soalimizgha qarita proféssor jemshid öz-Ara hörmet we chüshinishning nahayiti muhimliqini bayan qilip ötti. Uning pikriche, mushundaq paaliyetler arqiliq kishilerge bashqa bir til we medeniyetke xas bibaha güzellikini, insanlarning qandaq til we medeniyetke mensup bolushidin qetiynezer haman insaniyet süpitide muamile qilinishi lazimliqini chüshendürüshke bolidiken.
   
   U yene mushundaq bolghandila oxshimighan siyasiy chüshenchige we démokratiye qarishigha ige insanlar arisida öz-Ara alaqe we chüshinishning, insaniy xushalliqning, tinchliq we inaqliqta barawer mewjut bolushning ishqa ashidighanliqini tekitlidi: «meyli shexsler bolsun, yaki insaniyet topliri bolsun, herqachan öz-Ara chüshinishke, öz-Ara hörmet we hemkarliship xizmet qilishni öginishke mohtaj. Insanlar mushundaq qilalighandila bir-Birini téximu yaxshi chüshineleydu, öz-Ara pikir almashturalaydu. Bügünki paaliyette biz mushu xildiki yétekchi idiye boyiche paaliyet zalida ottura asiyadiki herqaysi milletlerge birdin paaliyet orni ajrattuq. Ular öz orunlirida maddiy buyumlar, resimler, ottura asiyaning milliy taamliri we bashqa awazliq eserler arqiliq öz medeniyitini bashqilargha tonushturdi, yene kélip ottura asiyaning özide emes, belki indiana uniwérsitétida turup ottura asiyani bashqilargha tonushturdi. Buning bilen téximu köp kishiler ottura asiyagha shundaqla ottura asiya tillirigha qiziqishi mumkin. Bu nahayiti yaxshi ish emesmu?»
   
   Körgezme axirida ötküzülgen arqan tartishish we kolléktip daire hasil qilip ussul oynash paaliyetliri arqiliq körgezmining heqiqetenmu ottura asiya bilen amérika xelqi otturisida hemkarliq, ittipaqliq we inaqliq berpa qilishqa béghishlanghanliqi namayan qilindi.
   
   
   
   
   Munasiwetlik xewerler
   • Mutexessisler amérikida uyghur tili ögengüchilerning köpiyishidiki sewebler heqqide toxtaldi
   • Amérika paytexti washington etrapigha bir uyghur réstorani échilidiken
   • Amérika - Xitay kishilik hoquq söhbitide uyghur mesilisi tilgha élindi
   • Rabiye qadir: kishilik hoquq dialogida amérika xitaydin térrorluqini bahane qilip, uyghurni basturmasliqini telep qilishi kérek
   • Wiskansin uniwérsitétida échilghan türkiy tilliri yazliq programmisida uyghur tili öginidighanlar köpeygen
   • Iyulda washingtondiki xitay bash elchixanisi uyghurlarning uda qorshawida qaldi
   • Amérika dölet mejlisi xitayning diniy siyasiti heqqide guwahliq bérish yighini chaqiridu
   • Amérika awam palata ezaliri xitaydin uyghur musapirlirini qoghdashni telep qildi
   • Amérikidiki uyghur jamaiti rozi héyt namizida wetini we xelqi üchün kolléktip dua qildi
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场