新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh]
shenmecaishiminzhu
·美超过七成人死时仍欠债 平均每人6.2万
·请先把你们各自屁股擦干净发生还我人权再说!
·情报战升级 北京雇非华裔间谍CIA严防
· 前中情局官员披露中美间谍战内幕
· 美国《贸易壁垒报告》批评中国扭曲了全球市场
·中国要在太空部署激光武器 美国应准备
· 川普女婿成“影子国务卿” 蒂勒森被架空?
·跳过国务院 川普菜鸟女婿主导习川会
· 捕获美国潜航器 很可能北京最高层拍板
· 德媒:反萨德浪潮让中国露出真面目
·美国会推南中国海制裁法 鲁比奥:无法纵容中国行为
·联合国禁用核武约束文件谈判开始 中国朝鲜不参加
·智库建言川普 联合盟友应对中国保护主义
·川普亿万富豪团队根本看不到民间疾苦
·特普朗与习近平的首次会面将谈什么?
·中国通过APP监控民众 限制反政府行为
·地球民主时刻表––2025年铲除所有独裁者!
·川习会在即 中美两军却举棋不定
·欧洲议长语出惊人 激怒北京, 说得好!
·习近平访美在即 白宫新行政命令直指美中贸易
·美媒称特朗普在对华贸易政策上“说多做少”
·还没和习近平见面 川普就叹美中对谈好难
·众院亚太小组委员会主席:百分百支持对台军售
·新疆以禁止留胡须、戴面纱等来遏制极端化
·美驻联合国大使:美国是世界的良心,人权是联合国的核心
·賴斯在習近平訪美前演講為習奧會定基調
·范长龙:即使涉及领土主权,中国也要友好协商
·美国防部原副部长悔称当年太好骗:不该扶持中国
· 美民主党候选人辩论:需要解决中国问题
·命美立即纠错 中国威胁采取一切措施
· 美大使:不接受有中国特色的人权
·民主党将向川普发起全面战争?
· 川普推文搞砸美事 遭呛“将是你的噩梦”
· 美国会及行政当局中国委员会促川普关注中国人权
· 难挡美对北韩“斩首” 中国捍卫“38线”
·分析:特习会将预示美中关系走向
·川普拱手让江山 习近平或以退为进
·达赖喇嘛访中印争议地区中国不满印度称态度不变
·达赖喇嘛60年后再会当年迎接入印边防兵
·护送出西藏 达赖喇嘛尊者与当年警卫重逢
· 瑞典国会代表团将全力支持西藏自由事业
·瑞士国会代表团:欢迎达赖喇嘛再访瑞士
·习特会前达成共识 台湾成筹码已被交易
·西媒:特朗普理解有误 习特会危险开启
·西媒:习近平可凭两招驯服特朗普
·美国会众院推动全球马格尼茨基人权问责法
·川普外交顧問論中共:美國需分清敵友
·美智库:中国间谍组织庞大,西方会遭凌迟处死
·世界正在酝酿取消中共骗取的联合国常任理事国席位
·美民主党候选人辩论:需要解决中国问题
·“特习会”结束 特朗普与“强暴者”尽欢而散
·羅援少將:“自由民主派”若得勢 共產黨人骨灰難留
·美国会众院推动全球马格尼茨基人权问责法
·川普外交顧問論中共:美國需分清敵友
· 美智库:中国间谍组织庞大,西方会遭凌迟处死
· 十月革命百年 俄专家:审判列宁反人类罪无期限
· 俄国家杜马提交改葬列宁遗体议案 历史学家反对
· 郭文贵威胁曝料中共中常委欧美资产账号
·川普自以为骗了全世界 其实扇自己耳光
· 川普派往朝鲜航母开错方向?让人哭笑不得
· 川普犯了一个致命的错误
·澳洲学者呼吁全世界告诉中国:台湾不属于你
·中国影响力扩大令好莱坞折腰
· 美议员:应用经济手段促中国为违规付代价
·反转:史上最反华的川普 突变最亲华总统
· 逾150美城市民众示威游行要特朗普公布报税表
· 特朗普入主白宫90天 国内外政策遭差评
·就职将满百日 逾半民众对川普不满意
·830万美国人 患严重精神压抑症
·法国学者呼吁美欧协作应对中国
·美将实施《全球马格尼茨基人权问责法案》
· 多国领导致电支持荷兰首相:欧洲的英雄
· 祝贺马克龙先生夺得法国大选总统职务
· 美国之音葬礼和五星红旗飘扬在华盛顿国会山前行为艺术
·敬告社会媒体读者朋友们紧急声明
·迟到的母亲节问候
· 再次向特朗普总统提出几点诚恳建议
·Türkiye-Xitay jinayetchilerni öz-Ara almashturush kélishimi end
·美军披露核威慑政策重点 确保核武器强大
·特朗普效应促生欧洲自主的开始
· 默克尔不再信赖美国
·川普打着红旗反红旗 瞒骗支持者
·巴农要翻身?!领军大反攻 对抗通俄调查
·川普双重人格 欧洲领袖大开眼界
·中国斥责7国假借国际法对南海与东海指手划脚
·美国的东亚政策或将走出泥沼
·特朗普对亲信告白退出巴黎气候协定决心
·川普广召战将 力抗通俄门
·七国首脑会晤显分歧 德国总理默克尔暗示”英美不再是值得信赖的伙伴“
·默克尔:欧盟不能再依赖他人 该到掌握命运的时候了
·川普女婿对俄罗斯的做法已经接近卖国
· 默克尔警告欧洲 美英不再是可靠伙伴
·梅克尔对川普失望 外交重心转向法国
·民主党国会议员促库许纳亲自说明
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第十篇)
·写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第九篇)
·热情祝贺世界穆斯林人民欢度开斋节日
· 媒体:特朗普愿对俄做出让步并与普京讨论该问题
· 俄总统新闻秘书:基辛格并未提议为普京与特朗普的会谈担任中间人
· 普京签署命令将对西方的反制裁延长至2018年12月31日
· 美国会资深议员再提“西藏难民援助法案”
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh

   
   
   
   2015年10月24日星期六
   


   
   
   VOA卫视 视频存档
   
   
   
   
   
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» ikkinchi künige qedem qoydi
   
   
   Muxbirimiz erkin tarim
   2015-10-23 http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/xelqara-xewer/yawrupa-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-10232015232330.html?encoding=latin
   
   
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   yawrupa-parlament-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-yighini-1.jpg
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini»din bir körünüsh
   
    RFA/Erkin Tarim
   
   
   
   
   
   10 - Ayning 22 - Küni yawropa parlaméntida bashlanghan «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» bügün ikkinchi künige qedem qoydi. D u q ning uyushturushi we wakaletsiz milletler teshkilatining sahibxaniliqida yawropa parlaméntining yighin zalida échiliwatqan ilmiy muhakime yighinining bügünki omumiy küntertipi töwendiki töt qisimgha bölüngen:
   
   Birinchi qisim: xelqaraning diqqiti qeyerge buraldi?
   
   Ikkinchi qisim: kishilik hoquq paaliyetlirini xitay we chetelde küchlendürüsh.
   
   Üchinchi qisim: yerlik siyaset bilen din qeyerde késishidu?
   
   Tötinchi qisim: aptonomiye we démokratiyining xitaydiki hazirqi ehwali we uning diniy erkinlikke bolghan tesiri.
   
   Bügün doklar bergüchiler ichide, xitaydiki milletler heqqide élip barghan tetqiqatliri we bu heqte élan qilghan kitabliri bilen tonulghan doktor gladnéy ependimning, «néme üchün dunya uyghurlarning nidasigha pisent qilmidi? eslide néme qilish kérek idi?» dégen témida bergen doklati pütün yighin qatnashquchilirining küchlük alqishigha érishti.
   
   Gladnéy ependim doklatida, «nöwette sherqiy türkistanda yüz bériwatqan qanliq toqunushlarni uyghurlar emes, belki xitay hakimiyiti keltürüp chiqarghan, buning bash we birdin — bir jawabkari xitay hakimiyitidin ibaret» dep körsetti.
   
   Proféssor gladnéy ependim bolsa amérikiliq tetqiqatchi bolup, u, türkiye we xitaydiki uniwérsitétlarda tetqiqatchi bolghan, kambrij uniwérsitéti, xarward uniwérsitéti qatarliq 10 gha yéqin uniwérsitétning mexsus tetqiqat mukapatigha érishken, uning, «xitaydiki musulmanlar» namliq esiri mukapatqa érishken, u ilgiri amérika dölet mejliside xitaydiki kishilik hoquq mesilisi we xitaydiki musulmanlarning ehwali heqqide guwahliq bergen idi.
   
   Undin bashqa yene, israil haifa uniwérsitétining oqutquchisi proféssor yitzak shikor ependimning, «ottura sherq rayonining xitayning uyghurlarni basturushqa bolghan inkasi» dégen témida bergen doklatimu yighin ehlining qizghin alqishigha érishken ilmiy doklatlarning biri boldi.
   
   U, doklatida islam döletlirining xitayning uyghurlargha qaratqan diniy siyasitige qarita özlirini bésiwalghan gherb döletlirige körsetkendek réaksiye körsitishi kéreklikini, emma körsetmigenlikini bayan qildi. Proféssor yitzak shikor xitayning uyghurlargha élip bériwatqan bésim siyasitige türkiyening naraziliq bildürgenlikini, emma emeliy bir ish qilmighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U, iran bilen iyordaniye azraq réaksiye bildürdi. Bezi ereb mutexessisler gherb döletlirining we amérikining uyghurlargha ige chiqishi kéreklikini dédi. Eslide birinchi bolup islam döletliri xitayni eyiblishi kérek idi. Misirda qérindashlar partiyesi hakimiyet béshigha kelgendin kéyin, tunji ziyaritini xitaygha qaratti. Dédi.
   
   Islam ellirining dölet axbarat wasitiliri 5 - Iyul ürümchi qirghinchiliqigha orun bermigenlikini, islam döletlirining amérika ottura sherqtin chiqip ketse, xitayning ottura sherqqe biterep saqchi bolup kirishini xalaydighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U axirida xulasilep mundaq dédi: islam döletlirining xitaygha qarshi bir inkasi yoq. Tetqiqatchilardinmu bu heqte köp tetqiqat yoq. Ereb döletliri axbarat wasitiliri köprek chetelge chiqqan uyghurlar toghrisida melumat béridu, tetqiqat élip baridu. Eslide buning kériki yoq. Ottura sherq döletlirining iqtisadiy yardemge éhtiyaji bar, shunga xitayni renjitmisek deydu. Xitay islam döletliri bilen peqetla iqtisadiy munasiwet ornitishni xalaydu. Özara ichki ishlargha arilashmasliq siyasiti élip baridu.
   
   Yighinda yene kanada, gérmaniye amérika, türkiyedin kelgen paaliyetchi we tetqiqatchilar pikir bayan qildi.
   
   Yighinning dawami soal soal - Jawab sheklide élip bérildi. Doklat bergüchi mutexessisler yighin qatnashquchilirining türlük soallirigha estayidil jawab berdi.
   
   Biz yighin toghrisida téximu tepsiliy melumat igilesh üchün yighinni uyushturghan dunya uyghur qurultiyi diniy ishlar komitéti mudiri turghunjan alawuddin ependige mikrofonimizni uzattuq.
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场