新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[Suyqastlik Siri ( 1 )]
shenmecaishiminzhu
· 關鍵內容可能被刪 民主黨眾院恐控告巴維理?
· 穆勒報告/川普幕僚撒謊 擋通俄調查
· 通俄報告嚴重分歧 30年老友公開決裂
· 穆勒報告/刪節近千處 不少整頁塗黑
· 1張圖 看穆勒報告哪裡被塗黑
· 所謂「假新聞」 是川普誤導 穆勒報告證實報導正確
· 穆勒報告揭露 俄國走後門與川普搭線 試圖影響美政策
· 史大法學教授:司法部長巴維理歪曲穆勒報告
· 巴維理拒作證 眾院司委會將發傳票
· 穆勒致函巴維理 反對通俄報告說明
· 巴維理參院司法委員會作證開場
· 巴維理:我也很驚訝 穆勒沒有得出結論
· 斥巴維理扯謊 民主黨議員要司法部長辭職
· 穆勒痛批巴維理:破壞民眾對特檢信任
· 穆勒抱怨斷章取義 巴維理4頁摘要漏了什麼
· 賀錦麗犀利盤問 巴維理承認沒看證據
·司法部長國會作證 一再重申「未幫川普脫罪」 民主黨狂轟逼退
· 通俄門調查/專家:司法部長巴維理掃除障礙 川普恐更脫序
· 仿通俄門 喜萊莉.柯林頓向中國喊話:何不駭川普稅表?
· 傲慢的白宮vs.憤怒的國會 權鬥能否法院解決
· 蒲博思、提勒森、巴維理……川普上任不到2年 毀多少下屬名聲
· 反擊穆勒報告 川普促「調查調查者」
· 穆勒初定5/15眾院作證 川普改口反對
· 巴維理拒交完整通俄報告 眾院司委會8日展開藐視程序
· 證據強大…450前檢察官連署:川普若非總統 將被控妨礙司法
· 白宮動用行政特權 令麥甘恩不得交出資料、勿到國會作證
· 眾院民主黨vs.川普連發三箭 司委會通過巴維理藐視國會案
· 通俄案調查「源頭」 司法部要查
· 德国总理默克尔是一名犯罪凶手发生罪不可赦
· 穆勒發言:未說有信心總統無罪 俄羅斯確實有系統干預大選
· 穆勒聲明後 川普喊結案:我無罪
·穆勒:司法不能起訴總統 不證明川普無罪
· 國會民主黨查川普處處碰壁 納德勒挨批領導無方
· 巴維理藐視國會投票前 司法部同意交穆勒報告證據
· 川普:沒炒掉穆勒 是因為「水門案」前車之鑑
· 通俄調查 穆勒將赴國會作證 備受關注
· 穆勒將作證 民主黨寄厚望:彈劾案添動力!
· 通俄案特檢穆勒點頭了!將赴國會作證 川普:沒完沒了
· 穆勒將作證 葛理漢唱衰:民主黨人將自我打臉
· 穆勒眾院作證 兩黨各有盤算
· 30年赴國會88趟… 穆勒厭倦黨派之爭 不情願作證
· 通俄門聽證會 穆勒助理將隨同出席
· 直播/穆勒國會作證 稱俄曾干涉美2016大選
· 「通俄門」調查報告結果 穆勒否認川普完全無罪
· 他就是中共代理人发生涉嫌组织策划发动9•11恐怖袭击事件其中一个犯
· 默克尔完了吗?她早就应该完结了,如果她还不完,说明德国人民有问题(
· 默克尔完了吗?她早就应该完结了,如果她还不完,说明德国人民有问题(
·哈萨克斯坦噤声人权组织谋求与中国合作
·新疆数十名穆斯林 网传哈国歌曲被捕
· 美国多处举行911悼念活动华府推出新措施打击恐怖主义
· 狼来了!弹劾川普起步 众院民主党启调查程序
· 蓬佩奥:借联大联合各国针对中国劣待维吾尔人
· 快讯!美国参议院通过维吾尔人权法案
·德国《商报》:中国需要德国和欧盟
· 触目心惊!新疆两名大学校长(维吾尔人)将执行死刑
· 911当天美参院通过新疆《维吾尔人权政策法案》
· 新聞眼/穆勒聽證會兩黨惡鬥 通俄亂局延燒2020大選
· 通俄案/穆勒作證 頻爆尖銳交鋒 證詞無新義 未提高彈劾川普機會
· 穆勒:通俄調查報告 未提川普無罪 卸任可以起訴
· 通俄案聽證會/穆勒:俄羅斯正在干預美國明年大選
· ABC:穆勒鐵板一塊 兩黨備感挫折
·穆勒證詞意謂民主黨幾乎無法彈劾川普
·穆勒作證 稱喜萊莉也有通過俄羅斯駭客受益
·穆勒:俄羅斯正在試圖干預2020大選
·穆勒:調查不是獵巫
·穆勒:拒絕回答任何關於彈劾總統的問題
· 穆勒國會作證 超過28次回答「請參考報告」
· 第三次辩论 民主党总统候选人称中共是问题
·美司法部或起诉通俄门关键发起人麦凯布
·川普彈劾調查 民主黨跨大步 黨領袖反對:易造成分裂
·特朗普要被弹劾?首场弹劾听证会将于9月17日举行
·美民主党候选人辩论:需要解决中国问题
· 德国总统公开赞扬斯诺登“应受到尊敬”
·德国民众视斯诺登为英雄
·斯诺登之父反对其子接受德国政治避难
·联合国工作组裁定:阿桑奇被强制拘禁
·俄外交部:瑞典和英国应倾听联合国工作组对阿桑奇案的意见
·联合国下属机构批评剥夺阿桑奇人身自由非法
·若英国瑞典执行联合国决议 阿桑奇案将在2016年解决
· 厄瓜多尔总统:阿桑奇最终应离开厄国驻伦敦大使馆
· 欧洲国家元首列队访华 知情人士曝惊人内幕
· 欧洲人权被指处于冷战以来最糟糕时期
· 欧盟领袖同意就欧盟未来政策进行检讨
· 中情局公开50份解密文件 虐囚细节触目惊心
· 美国中情局“黑狱”曝光 酷刑令人发指
· 斯诺登在新书中解释泄密原因:媒体是美国政府第四权力
· 要离开俄罗斯?斯诺登:希望马克龙提供庇护
· 俄罗斯待够了?斯诺登:希望德国、法国能提供政治庇护
· 斯诺登希望法国政府提供庇护
· 流亡俄羅斯6年 史諾登出書盼獲法國庇護
· 美司法部起訴史諾登 稱其新書違反保密協議
· 人权观察:法国不该再对中国人权继续可耻地沉默下去
· 祝贺马克龙先生夺得法国大选总统职务
· 提请法国总统马克龙注意保护斯诺登不得有误
· 葫芦:特朗普为维吾尔人发声 中国拘捕联邦快递飞行员
· 巴黎地铁工会号召无限期罢工
·普京是魔需驱逐?西伯利亚萨满巫师被送精神病院
·中国判他无期徒刑维吾尔学者获沙卡洛夫奖提名
·国际特赦:港警以报复性武力和酷刑对付示威者
·黄背心第45场 巴黎两处森林首次禁止游行
·因示威多并防黄背心 花都多个地点谢绝参观
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Suyqastlik Siri ( 1 )


   
   Osman 2012-yili 3-ayning 28-kuni US
   Hormatlik Oqurman dostlar Man aldinqi Maqallirimda yiqinqi zaman Tarixta yuz berip otkan jinayi qilmish harkatlarni Sozlap otush bilan birga nuxtuluq halda Uyghur Xaliqini uchuratqan eghir pajalik kulpatlarni kangri tonushturup haqiqatni yorutup bardim, andi Man bu maqalamda Uyghur Xaliqi ustidin ishlangan jinayi qilmish suyqast harkatlarning kilip chiqish savabi va arqisigha yoshurulghan Tarixi sirlarni yiship berish arqiliq 11-Sintabir tirorluq hujum harkatni kishlar taripidin xata halda jinayi gumandar dap qarilip kilivatqan Avghanistan Taliban qoshunlirining bashliqi Osama Binladeng qozghughan bolmastin aksincha Xitay dayirliri pilanliq ilip barghan hujum harkat ikanlikini ispatlap beriman, yani bu Amerika Xitay birliki Tarixta maxpi pilanlighan jinayi qilmish Suyqast harkat bolup aslida Turkiya hokumitini qast qilish maxsatta Rishat Abbas munapiqlar Gurohi qomandanliq qilishi arqisida ishligan qatilliq qilmish harkat ikanlikini dalillap beriman.Tarixi yuz bargan haqiqi axvallarni yorutup berishtin aval Oz bishimdin korulup otkan ziyankashlik Suyqast harkatlar kim taripidin ishlangan, Ular nima maxsatka yatmakchi? Man bu jinayi qilmish harkatlarni qandaq bayqap qaldim va nima uchun bu davani koturap otturgha ilip chiqtim ? Mining daslapta diqqitimni tartip andishamni qozghughan masila nima? U kalgusida Xaliqimizga qandaq xatarlik ilip kilidighanliqini aldin korup yitalidim? Digandak bir Qatar masillarni chushandurup otup andin asasi masila ustida toxtuliman. Man Oqurmanlarga Tarixita namalum kishlar taripidin yoshurun qast qilishigha uchurap hayatimgha eghir ziyanliq yatkuzganlik axvallar torisida masila korsutup vaqalik jaryanlirini aldin tapsili Sozlap bardim, yani hayatimda mayli Amerikigha yitip kilishtin aval bolsun yaki kalgandin kiyin hichqachan bir kimga orunsuz tigiship yamanliq ishligan amasman timbulli Xitay dayirliriga sitilip Xaliq manpatiga ziyan zahmat yatkuzushtin Ozumni azaldin yiraq tutup kaldim,hamda hichqandaq bir Siyasi Tashkilatlargha qatnashmidim dap chushandurush berip ottum, Undaqta kim nima savaptin Manga bundaq eghir ziyankashlik ishlaydu? addighina Aila turmush ishimgha mushnchila kop kishlarning bivasta javapkarlik masolyitiga chitilghan bolup ochuqtin ochuq hokumat organlirining yardimi arqiliq jinayat harkat ishlishi, Bu xil Dolat tirorliq xaraktirdiki qast qilish harkatlarni birkim shaxsi och ilish mudda maxsatta addighina Siyasi tohmat qilish bilan ongushluq ilip baralishi mumkinmu? Agar buning aksicha bolghanda Dolat diktatur kuchiga tayinip pilanliq ilip barghan Siyasi Suyqastlik jinayi harkat bolidu, undaqta bu jinayi qilmish harkatlar Tarixta yuz berip otkan 11-Sintabir tirorluq hujum vaqasi bilan bir qandaq alaqa munasibiti barmu yoq? bu sovallar Mini uzun vaqitlardin boyan qaymuqturup toghra masila yishivalalishimgha qiyinchiliq tughdurup kalgan asasi savap idi, xudagha shukur Man bu sovallargha toghra javap tipip chiqtim yani Manga ziyankashlik qilghan qatillarni alning kozicha tutivaldim, andi Man Ulardin javap hisavat almiqim haqliq mana bu Mini qistighan birinji majboryat. Ikkinjidin Man ustumdin ishlangan jinayi qilmish harkatlarning kilip chiqish Tarixi Siyasi arqi kornushi bar ikanlikini iniqlap chiqtim, yani Mini yoluqturghan masillar novattiki Xaliq ara Vaziyitiga zich alaqidar munasibiti bar ikanlikni toghrisini aytqanda 11-Sintabir tirorluq hujum harkiti bilan bivasta alaqa munasibiti bar ikanlikini korup yattim, shu savaplik Man bu masilni yanimu bir baldaq yoquri pirinsipka koturup qarashqa ottum, mana bu Mining dava koturup otturgha chiqishimdiki asasi savap.
   

   Man aldin sozlap otkandak Amerikigha yitip kilishtin burun Ozumning sirlirini mushu yardin bayqilip qilishimni hichqachan oylap kormugan idim, garcha bazivaqitlarda gumani koz qarashlar payda bolup otkan bolsimu likin iniq dalil ispat bolmighan sharayit astida pikirimni jazimlashturup masila qarashturmudum, shundaqlam Oz qerindishim bolghan Madandin yaki ayalim dap qarighan Chughluqtin yamanliq kilidu digan xiyaldimu bolghan amasman, amma axirqi vaqitta riyalliq yuz bargan haqiqatlar Mining gudaklarcha masila oylashturghanliqimni rat qilip ish dal buning aksicha koruldi. 2005-yili Man Milli munapiqlargha qarshiturayli digan bayraqni koturap chiqip jinayat sokup korash harkiti qozghighandin buyan taki 2007-yili 8-ay bolghangha qadar naytimu koplugan maqala ilan qilip nurghun masillarni yorutup bardim, alvatta yiqinqi zaman Tarixta Uyghur Xaliqi ustidin yuz berip otkan eghir pajalik kulpatlarni toluq aksiatturup berilginim yoq shundaqtimu xili kop masillarni chushandurup bardim dap oylayman. Rayalliq bilan masila qarghinimizda Xitay dayirliri 78-yilidin bashlap Islahat Siyasitini yolgha qoyghandin buyan Uyghur Xaliqining bishida qilich oynutup qattiq qanliq basturush harkat ilip barghanliqi bir koz yumghusiz haqiqat, shuni korup yitaliginimizda andin bu koz aldimizda davamliq ishlinip kilivatqan jinayi qilmish harkatlarning kilip chiqish savabi aslida Dolat taripidin maxpi yolgha qoyulghan Siyasat bolup pilanliq、maxsastlik va tashkili turda ilip berilghan Suyqast harkatlar ikanlikini chushunup yitip arqisigha yoshurulghan mudda maxsat Tarixi sirlarni bayqivalmiqimiz tas amas, yani bu jinayi qilmish harkatlar bashtin ayaq Rishat Abbas bashchiliqidiki Milli munapiqlarning qoli bilan ishliganlikini korup yitalaymiz.
   
   Man 2004-yili Amerikigha yitip kilip yoluqqan masillarni bu yarda qayta takrarlap olturmayman, paqatlaki Oqurmanlarga iniqlap beridighan muyum masila Man qandaq sirlarni bayqap qaldim va kalgusida Xaliqimizga nima yaman arqivat ilip kilidighanliqini aldin korup yattim, shu savaplik masolyatlik nuxtisidin qarap dava qanuni ichip otturgha masila koturup chiqishqa majbor boldum. Oqurmanlarning isida bolsa kerak Man aldin Sozlap otkandak Vatandin yingi Amerikigha yitip kilip Washingiton ayraportqa chushkan chighimda birinchi qilghan ishim Manga chaqiriq avatkan Chughluqqa tilfon achtim, bu ishni orundap bargan kishi Rabiya Qadirning qizi Rayila boldi, amma Chughluq tilfonsini achmighan bolghachqa Soz qaldurup qoydum. Mining bu harkitimni yaqturmighan Omar Qanat Mashina haydap kitivitip bishini chayqighancha Biz bak aldirap kattuq dap ichiga hasrat chakkan boldi, Man Oz ghimim bilan konglum parishana kalgashka darmal Omar Qanatning nima maxsatta bundaq Soz qilghanliqini chushunup kitalmidim, shu savaplik sozuga udul javap qayturushqa amalsiz sukutta olturdum, amma Uning kaypiyati yaxshi amas ikanlikini bayqighandak qildim, kiyin chushansam U aslida Man kilishning aldida Xitay dayirliri taripidin qolgha ilinip tutup kitilganlikim xaviri Amerikigha yitip kalgashka Madan Omar Qanatni aldigha silip haydakchiliq qilip yurup Dolqun Qanbiri bilan Chughluq ikkisiga qattiq bisim ishlitip Mini solaqtin chiqartip berishka siliq salghanliq savabidin otturluqta munasibatka tasir yitip vaziyat birdin jiddichilik payda qilghanliq bilan axirsida bir orunda ishlaydighan xizmatdishi Guljakra va Uning yoldishi ikkisi Omar Qanat otturluqida jang-jala surkulush payda bolup Ular Omar Qanatning arqisidin qoghlushup kilip oyuning aldida tosup qarshiliq korsatkidak darijida yamanlashqanliqi malum, likin haqiqi yuz bargan masila shundaq addimu? Hargiz undaq amas igallishimcha bu ishlarning hammisi aldin pilanliq、maxsatlik va Tashkili turda orunlashturghan bolup Madanning gharazlik siliq silishi arqisida Omar Qanat bisimgha chidimay amalsiz muddattin burun chapan silip otturgha chushup Mining manpatimni qoghdash yuzisidin Ular bilan yamanlashqan ikan, hammisi Mining savabimdin majira tughulghan bolghachqa kiyin Man yitip kilip darmal Chughluqqa tilfon achqanliqim Omar Qanatning idiyasidin otmugan ikanlikini chushunup yattim, shu savaplik yitip kilishimgilam Omar Qanat Manga dartmilap bak aldirap kattuq dap achchiq qilghanliqi asilida U kongluga san pukkan bolup yanimu salmaqliq bilan kutup turup ish korushumiz kerak idi diganlik ikan, amma Man Uning qursiqida nima oy xiyal surganliki yaki bu Yurtning Vaziyiti Mining yitip kilishim bilan nima alaqa munasibiti bar ? yani Madanning aldin kongluga pukup qoyghan yaman gharizidin qilcha xavirim yoq butun oy xiyalim Chughluqtin masila igalligandin kiyin andin toghra chushancha hasil qilalishim mumkin dap oyludum, likin Man bu pursatka erishalmidim aksincha bu Yurtta shakillinip bolghan Oz ara qarmu qarshi maydan ayrip chiqqan Siyasi Gurohlarning ortaq dushminiga aylinip qattiq zarba berishiga uchurdum, mana bu Man Amerikigha yitip kalgandin kiyin bashlanghan yikayam.

[下一页]
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场