新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh]
shenmecaishiminzhu
· 普京家底被曝光:控股能源公司拥有400亿美元
·戈尔巴乔夫称不推卸自己对苏联解体负有责任
· 晚年戈尔巴乔夫:俄罗斯需要更多民主
·戈尔巴乔夫:新一轮军备竞赛已展开
·时局动荡:2018,俄罗斯将没有普京?
·普京恩师女儿:在俄忙着同西方斗时 不知身边有真正威胁
·奥巴马最大成就是“什么也没做”
· 奥巴马自曝任期内遭白人歧视:有官员曾公开不敬
· 8年总统愁白头 奥巴马任期前后判若两人
·站着说话不便宜 美国前总统们怎么吸金
·40万美元请奥巴马演讲值吗?
·奥巴马夫妇刚“退休” 就赚了6000万美元
· 普京盟友放话:要嘛选川普 要嘛核子开战
· 中国2018军费增长超8% 亚洲“军备竞赛”已经开始
·美国两党议员们不顾国家人民利益发生继续做贼犯罪阴谋活动(第一篇)
· 普京插手美大选助川普?二人关系有多好
· 击落马航MH17的导弹“来自俄罗斯”
·普京:必须联合全人类的力量对抗恐怖主义(视频)
·中国驻俄大使:俄中“世代友好永不为敌”
·俄对华部署导弹预警 称能监控从中国飞起的苍蝇
·俄版“重返亚洲”武装中国对手
·中俄越走越近 携手对抗美国
·俄专家:北京“东风41”盗取乌克兰技术
· 英媒:俄罗斯正准备第三次世界大战
·MH17航班失事后两年:问题仍然没有答案
·紧急人权大会:俄政治迫害气氛已接近苏联
·俄官媒采访前高官:中国扩张威胁中亚不是俄盟友
·特朗普信普京胜过自家情报 让美国人生气
·普京:伊斯兰世界始终能够找到以俄为代表的可靠盟友
· 普京:国与国间的关系远重于情报部门的丑闻
· 俄爆发大型抗议政府示威 民众高喊“驱逐普京”
· 俄罗斯对未来美俄关系持乐观态度
· 布什和普京结束两人最后一次峰会
·川普说中国“谋杀了我们25年”
· 川普竞选阵营与俄国勾结“查无证据”
· 请不要急着下结论,我的话还没有说完,你们无权作出最后定论
· 美国退出一年后 11国TPP协议今天正式签署
·川普誓言打击盗窃知识产权 美中贸易或再掀波澜
· 美将公布301调查结果 重罚中共措施曝光
· 特朗普律师赢仲裁 自曝与特朗普情史的艳星被禁言
· 白宫美女主管现身国会 接受闭门问询
· 媒体:30多名白宫官员被剥夺接触绝密信息权限
·特朗普女婿库什纳不再被准入最高机密档案
· 特朗普女婿库什纳被降低涉密等级
·涉俄调查密集进行 川普称其为“猎巫”
·美情报高官:川普未下专令抗击俄干预今年选举
·美将公布301调查结果 重罚中共措施曝光
· 专家:美间谍活动最大威胁是中共不是俄国
· 白俄伴游女郎称 握有通俄录音要美庇护
· FBI调查伊万卡的商业帝国 是否受中国影响?
·川普透过幕僚长之手 将女儿女婿挤出白宫
· 传温哥华川普大厦被查 伊万卡被FBI盯上
·伊万卡被FBI调查 或失去览阅机密权
· 又被川普骂 司法部长忍不住了
·盖茨服罪对“通俄门”调查和马纳福特意味着什么?
·川普参加晚宴 挖苦老婆与女婿
·川普女婿和女儿密谋换人 内斗出局
·川普团队传密会俄官员 地点在印度洋小国
·美八名国会议员联合提议案 建立良心犯日
·白宫乱了24小时后 川普对中国动手了 /牛弹琴
·在美国哪些行为构成叛国罪?
·写给美国人民的紧急请求援助情况报告
· 法国《查理周刊》真相未透明 恐袭非全部尚有金钱黑幕?
· 法国前总统萨科齐被立案竞选之路或受阻
· 法国前总统萨科齐被立案竞选之路或受阻
· 普伊格蒙特继续被关押在德国
· 普伊格蒙特考虑在德国申请避难
· 加泰前主席德国被捕引发独统两派示威
· 加泰领袖若寻远程治理 西国续直接统治
·西班牙警告加泰流亡领袖勿插手否则接管自治区
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第十篇)
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第九篇)
· 法前总统萨科齐涉嫌收取卡扎非政治献金被拘
·写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第七篇)
·写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第六篇)
·西班牙加独头头入境德国惨被拘
· 俄前间谍毒杀案:美国宣布驱逐60名俄罗斯外交官
· 你们做的远远不够,应该完全关闭对俄罗斯的大门
·英外交大臣:有证据说明俄罗斯储存神经毒剂
·火药味十足!美军舰开到格鲁吉亚震普京
· 法前总统萨科齐利比亚政治献金疑案的特别之处
· 从法国查理事件看恐怖主义的前前后后
· 法媒:恐袭前警方已发现恐怖份子行迹
· 法国巴黎恐袭案让"阴谋论"火了一把
·美国会最新报告:中国间谍活动已构成重大威胁
·上万名阿富汗人将被德国遣送回乡
·前北约秘书长:世界需要警察 美国是唯一选择
·叶宁律师:国际刑警组织曾被纳粹掌控,中共接掌不容乐观
·默克尔亲密导师 邓小平口中的大个子走了
·中国在美国的情报网络包括25,000名间谍
·共和党员不满 吁党内停止资助川普竞选
·共和党70人吁切断竞选经费 川普: 我撤资助
·反对声中,众院共和党放弃限制道德办公室计划
· 紫禁城来鸿:土耳其未遂政变拉响中南海警钟
·中国土耳其关系加速升温 “时机已成熟”
·为什么博讯网敢于限制给予发表我的两篇报告文章?
· 美国长期搞的阴谋被川普一句话说漏嘴
· 美国长期搞的阴谋被川普一句话说漏嘴
· 川普一鸣惊人:911是美国制造的大骗局
·川普就职演说未提中国 但心中有中国
· 罕见态度放软 发表国情咨文 川普喊团结
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh

   
   
   
   2015年10月24日星期六
   


   
   
   VOA卫视 视频存档
   
   
   
   
   
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» ikkinchi künige qedem qoydi
   
   
   Muxbirimiz erkin tarim
   2015-10-23 http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/xelqara-xewer/yawrupa-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-10232015232330.html?encoding=latin
   
   
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   yawrupa-parlament-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-yighini-1.jpg
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini»din bir körünüsh
   
    RFA/Erkin Tarim
   
   
   
   
   
   10 - Ayning 22 - Küni yawropa parlaméntida bashlanghan «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» bügün ikkinchi künige qedem qoydi. D u q ning uyushturushi we wakaletsiz milletler teshkilatining sahibxaniliqida yawropa parlaméntining yighin zalida échiliwatqan ilmiy muhakime yighinining bügünki omumiy küntertipi töwendiki töt qisimgha bölüngen:
   
   Birinchi qisim: xelqaraning diqqiti qeyerge buraldi?
   
   Ikkinchi qisim: kishilik hoquq paaliyetlirini xitay we chetelde küchlendürüsh.
   
   Üchinchi qisim: yerlik siyaset bilen din qeyerde késishidu?
   
   Tötinchi qisim: aptonomiye we démokratiyining xitaydiki hazirqi ehwali we uning diniy erkinlikke bolghan tesiri.
   
   Bügün doklar bergüchiler ichide, xitaydiki milletler heqqide élip barghan tetqiqatliri we bu heqte élan qilghan kitabliri bilen tonulghan doktor gladnéy ependimning, «néme üchün dunya uyghurlarning nidasigha pisent qilmidi? eslide néme qilish kérek idi?» dégen témida bergen doklati pütün yighin qatnashquchilirining küchlük alqishigha érishti.
   
   Gladnéy ependim doklatida, «nöwette sherqiy türkistanda yüz bériwatqan qanliq toqunushlarni uyghurlar emes, belki xitay hakimiyiti keltürüp chiqarghan, buning bash we birdin — bir jawabkari xitay hakimiyitidin ibaret» dep körsetti.
   
   Proféssor gladnéy ependim bolsa amérikiliq tetqiqatchi bolup, u, türkiye we xitaydiki uniwérsitétlarda tetqiqatchi bolghan, kambrij uniwérsitéti, xarward uniwérsitéti qatarliq 10 gha yéqin uniwérsitétning mexsus tetqiqat mukapatigha érishken, uning, «xitaydiki musulmanlar» namliq esiri mukapatqa érishken, u ilgiri amérika dölet mejliside xitaydiki kishilik hoquq mesilisi we xitaydiki musulmanlarning ehwali heqqide guwahliq bergen idi.
   
   Undin bashqa yene, israil haifa uniwérsitétining oqutquchisi proféssor yitzak shikor ependimning, «ottura sherq rayonining xitayning uyghurlarni basturushqa bolghan inkasi» dégen témida bergen doklatimu yighin ehlining qizghin alqishigha érishken ilmiy doklatlarning biri boldi.
   
   U, doklatida islam döletlirining xitayning uyghurlargha qaratqan diniy siyasitige qarita özlirini bésiwalghan gherb döletlirige körsetkendek réaksiye körsitishi kéreklikini, emma körsetmigenlikini bayan qildi. Proféssor yitzak shikor xitayning uyghurlargha élip bériwatqan bésim siyasitige türkiyening naraziliq bildürgenlikini, emma emeliy bir ish qilmighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U, iran bilen iyordaniye azraq réaksiye bildürdi. Bezi ereb mutexessisler gherb döletlirining we amérikining uyghurlargha ige chiqishi kéreklikini dédi. Eslide birinchi bolup islam döletliri xitayni eyiblishi kérek idi. Misirda qérindashlar partiyesi hakimiyet béshigha kelgendin kéyin, tunji ziyaritini xitaygha qaratti. Dédi.
   
   Islam ellirining dölet axbarat wasitiliri 5 - Iyul ürümchi qirghinchiliqigha orun bermigenlikini, islam döletlirining amérika ottura sherqtin chiqip ketse, xitayning ottura sherqqe biterep saqchi bolup kirishini xalaydighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U axirida xulasilep mundaq dédi: islam döletlirining xitaygha qarshi bir inkasi yoq. Tetqiqatchilardinmu bu heqte köp tetqiqat yoq. Ereb döletliri axbarat wasitiliri köprek chetelge chiqqan uyghurlar toghrisida melumat béridu, tetqiqat élip baridu. Eslide buning kériki yoq. Ottura sherq döletlirining iqtisadiy yardemge éhtiyaji bar, shunga xitayni renjitmisek deydu. Xitay islam döletliri bilen peqetla iqtisadiy munasiwet ornitishni xalaydu. Özara ichki ishlargha arilashmasliq siyasiti élip baridu.
   
   Yighinda yene kanada, gérmaniye amérika, türkiyedin kelgen paaliyetchi we tetqiqatchilar pikir bayan qildi.
   
   Yighinning dawami soal soal - Jawab sheklide élip bérildi. Doklat bergüchi mutexessisler yighin qatnashquchilirining türlük soallirigha estayidil jawab berdi.
   
   Biz yighin toghrisida téximu tepsiliy melumat igilesh üchün yighinni uyushturghan dunya uyghur qurultiyi diniy ishlar komitéti mudiri turghunjan alawuddin ependige mikrofonimizni uzattuq.
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场