新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh]
shenmecaishiminzhu
·告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(1)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(2)
· “解密文章之七”前言部分
· “解密文章之七”下半部分
·“解密文章之八”
· 告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(1)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(2)
·“解密文章之八”
·“解密文章之七”前言部分
·“解密文章之七”下半部分
·奥斯曼发布的第十个声明(上文)
·告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·热情祝贺奥巴马总统竞选连任
·奥斯曼发布的第十个声明(中篇)
·致日本国民议会议员及各大党派领袖们
·告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·我警告你们不要玩火发生妄想逃脱历史责任目的,绝不可能
· 生死斗争决不作出妥协立场态度(上篇)
· 生死斗争决不作出妥协立场态度(下篇)
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
· 罪恶的世界还我人权!!!
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·请对比研究以下两篇猛文了解知道中共军队鹰派的狂妄心态
·写给联合国组织各成员国代表们的积极倡议书
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·罪恶的世界还我人权!!!
·请对比研究以下两篇猛文中共军队鹰派的狂妄发展心态
·写给联合国组织各成员国代表们的积极倡议书
·声讨世界人权日 ( 上文 )
·声讨世界人权日(上文)
·沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(--)
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(二)
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(三)
·流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(四)
·流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(五)
· 写给美国会众议员的公开信
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(上篇)
·告社会读者朋友们
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(中篇)
·沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·写给美国民主社会人民的美好祝愿与期待希望
·写给美国民主社会人民的美好祝愿与希望期待
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(下篇)
·写给世界各国领袖和社会政治家们的注意责任事项
·解密文章第九篇
·解密文章第九篇上半部分
·俄罗斯总理普金并没有撒谎
·提请国际社会组织各大新闻媒体注意
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿市和德克萨斯州两起爆炸事件的幕后凶手
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿市和德克萨斯州两起爆炸事件的幕后凶手
·罪恶的国家、罪恶的政党、还我人权?
·严厉谴责阴谋策划波士顿市和德克萨斯州发生两起爆炸事件的幕后凶手(下文)
·恭贺澳大利亚政府陆克文先生夺回总理职务
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿爆炸案幕后凶手(接上文)
·俄罗斯人民请注意
·严厉谴责波士顿市发生爆炸案幕后凶手(下文1)
·严厉谴责波士顿市发生爆炸案幕后凶手(下文2)
·中共狗腿子们不要独霸博讯论坛 ( 1 )
·写给美国民主社会人民的紧急倡议书
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(上文)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(上文)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(中篇)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(下文)
·写给美国会众议院民主党人资深议员库千奇和戴维斯两位先生们的信
·写给世界人民的心里话(文章前言部分)
·严厉谴责联合国人权组织发生犯有严重渎职罪行(下篇序言部分 )
·Dunya Xaliq ammisigha beghishlanghan qalib Sozlar ( muqaddimisi)
·Oqurmanlar diqqat
·Iran hokumat dayirliriga sunulghan taklip pikir
·这在大汉民族习惯语里称作不打自招:“黑暗即将过去、曙光就要到来”
·Iran hokumat dayirliriga sunulghan taklip pikir
· hormatlik Nilson Mandéla afandimning olumiga taziya buldurman
·Xaliq ara Islam hamkarliq Tashkilatning bash organizasigha yizilghan o
·重要参考情报资料(-)
·重要参考情报资料(=)
·重要情报资料之(三)
·重要情报资料之(四)
·重要情报资料之(五)
·重要情报资料之(六)
·重要情报资料之(八)
·重要情报资料之(九)
·重要情报资料之(十)
·重要情报资料之(十一)
·紧急提请美国司法部长霍尔德先生注意避免再次发生犯下重大错误
·Qirghizistan Chigirsida itip olturulgan Uyghurlar uchun qattiq narazil
·紧急提请俄罗斯总统普金注意
·Shinzu Abe Janaplirining Yasuki Mazirini tavap qilghanliq ipadisini qo
·紧急提请俄罗斯总统普金注意
·写给俄罗斯人民的公开信(上篇)
·写给俄罗斯人民的公开信(上篇)
·致土耳其政府的请求信
·写给奥巴马总统的建议报告(序言部分)
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
·Oqurmanlarga tavsiya
·纪念乌市发生制造7•5大屠杀事件满五周年
·严厉谴责以中共为首国际社会犯罪利益集团私下串通一气发生狼狈为奸(上文)
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh

   
   
   
   2015年10月24日星期六
   


   
   
   VOA卫视 视频存档
   
   
   
   
   
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» ikkinchi künige qedem qoydi
   
   
   Muxbirimiz erkin tarim
   2015-10-23 http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/xelqara-xewer/yawrupa-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-10232015232330.html?encoding=latin
   
   
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   yawrupa-parlament-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-yighini-1.jpg
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini»din bir körünüsh
   
    RFA/Erkin Tarim
   
   
   
   
   
   10 - Ayning 22 - Küni yawropa parlaméntida bashlanghan «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» bügün ikkinchi künige qedem qoydi. D u q ning uyushturushi we wakaletsiz milletler teshkilatining sahibxaniliqida yawropa parlaméntining yighin zalida échiliwatqan ilmiy muhakime yighinining bügünki omumiy küntertipi töwendiki töt qisimgha bölüngen:
   
   Birinchi qisim: xelqaraning diqqiti qeyerge buraldi?
   
   Ikkinchi qisim: kishilik hoquq paaliyetlirini xitay we chetelde küchlendürüsh.
   
   Üchinchi qisim: yerlik siyaset bilen din qeyerde késishidu?
   
   Tötinchi qisim: aptonomiye we démokratiyining xitaydiki hazirqi ehwali we uning diniy erkinlikke bolghan tesiri.
   
   Bügün doklar bergüchiler ichide, xitaydiki milletler heqqide élip barghan tetqiqatliri we bu heqte élan qilghan kitabliri bilen tonulghan doktor gladnéy ependimning, «néme üchün dunya uyghurlarning nidasigha pisent qilmidi? eslide néme qilish kérek idi?» dégen témida bergen doklati pütün yighin qatnashquchilirining küchlük alqishigha érishti.
   
   Gladnéy ependim doklatida, «nöwette sherqiy türkistanda yüz bériwatqan qanliq toqunushlarni uyghurlar emes, belki xitay hakimiyiti keltürüp chiqarghan, buning bash we birdin — bir jawabkari xitay hakimiyitidin ibaret» dep körsetti.
   
   Proféssor gladnéy ependim bolsa amérikiliq tetqiqatchi bolup, u, türkiye we xitaydiki uniwérsitétlarda tetqiqatchi bolghan, kambrij uniwérsitéti, xarward uniwérsitéti qatarliq 10 gha yéqin uniwérsitétning mexsus tetqiqat mukapatigha érishken, uning, «xitaydiki musulmanlar» namliq esiri mukapatqa érishken, u ilgiri amérika dölet mejliside xitaydiki kishilik hoquq mesilisi we xitaydiki musulmanlarning ehwali heqqide guwahliq bergen idi.
   
   Undin bashqa yene, israil haifa uniwérsitétining oqutquchisi proféssor yitzak shikor ependimning, «ottura sherq rayonining xitayning uyghurlarni basturushqa bolghan inkasi» dégen témida bergen doklatimu yighin ehlining qizghin alqishigha érishken ilmiy doklatlarning biri boldi.
   
   U, doklatida islam döletlirining xitayning uyghurlargha qaratqan diniy siyasitige qarita özlirini bésiwalghan gherb döletlirige körsetkendek réaksiye körsitishi kéreklikini, emma körsetmigenlikini bayan qildi. Proféssor yitzak shikor xitayning uyghurlargha élip bériwatqan bésim siyasitige türkiyening naraziliq bildürgenlikini, emma emeliy bir ish qilmighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U, iran bilen iyordaniye azraq réaksiye bildürdi. Bezi ereb mutexessisler gherb döletlirining we amérikining uyghurlargha ige chiqishi kéreklikini dédi. Eslide birinchi bolup islam döletliri xitayni eyiblishi kérek idi. Misirda qérindashlar partiyesi hakimiyet béshigha kelgendin kéyin, tunji ziyaritini xitaygha qaratti. Dédi.
   
   Islam ellirining dölet axbarat wasitiliri 5 - Iyul ürümchi qirghinchiliqigha orun bermigenlikini, islam döletlirining amérika ottura sherqtin chiqip ketse, xitayning ottura sherqqe biterep saqchi bolup kirishini xalaydighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U axirida xulasilep mundaq dédi: islam döletlirining xitaygha qarshi bir inkasi yoq. Tetqiqatchilardinmu bu heqte köp tetqiqat yoq. Ereb döletliri axbarat wasitiliri köprek chetelge chiqqan uyghurlar toghrisida melumat béridu, tetqiqat élip baridu. Eslide buning kériki yoq. Ottura sherq döletlirining iqtisadiy yardemge éhtiyaji bar, shunga xitayni renjitmisek deydu. Xitay islam döletliri bilen peqetla iqtisadiy munasiwet ornitishni xalaydu. Özara ichki ishlargha arilashmasliq siyasiti élip baridu.
   
   Yighinda yene kanada, gérmaniye amérika, türkiyedin kelgen paaliyetchi we tetqiqatchilar pikir bayan qildi.
   
   Yighinning dawami soal soal - Jawab sheklide élip bérildi. Doklat bergüchi mutexessisler yighin qatnashquchilirining türlük soallirigha estayidil jawab berdi.
   
   Biz yighin toghrisida téximu tepsiliy melumat igilesh üchün yighinni uyushturghan dunya uyghur qurultiyi diniy ishlar komitéti mudiri turghunjan alawuddin ependige mikrofonimizni uzattuq.
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场