新会员区

shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[ Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh]
shenmecaishiminzhu
·美军披露核威慑政策重点 确保核武器强大
·特朗普效应促生欧洲自主的开始
· 默克尔不再信赖美国
·川普打着红旗反红旗 瞒骗支持者
·巴农要翻身?!领军大反攻 对抗通俄调查
·川普双重人格 欧洲领袖大开眼界
·中国斥责7国假借国际法对南海与东海指手划脚
·美国的东亚政策或将走出泥沼
·特朗普对亲信告白退出巴黎气候协定决心
·川普广召战将 力抗通俄门
·七国首脑会晤显分歧 德国总理默克尔暗示”英美不再是值得信赖的伙伴“
·默克尔:欧盟不能再依赖他人 该到掌握命运的时候了
·川普女婿对俄罗斯的做法已经接近卖国
· 默克尔警告欧洲 美英不再是可靠伙伴
·梅克尔对川普失望 外交重心转向法国
·民主党国会议员促库许纳亲自说明
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第十篇)
·写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第九篇)
·热情祝贺世界穆斯林人民欢度开斋节日
· 媒体:特朗普愿对俄做出让步并与普京讨论该问题
· 俄总统新闻秘书:基辛格并未提议为普京与特朗普的会谈担任中间人
· 普京签署命令将对西方的反制裁延长至2018年12月31日
· 美国会资深议员再提“西藏难民援助法案”
·美国CECC中国人权听证会:中共必须被公开羞辱
·弹劾川普无望 民主党人祭新招
·川普和习近平翻脸 军售和军舰停泊台湾
· 川普一周捅了习近平三刀 中美蜜月期完了
· 军售和军舰停泊台湾 美国施压北京
·时隔40年 美国航母或再入台湾海峡
· 川普容易受骗 成了中国人眼中的傻瓜
·为制裁朝鲜,美惩罚中国的银行与公民
·美议员推出决议案呼吁拯救刘晓波
·“让他自由而死” :释刘晓波成众望
· 乌克兰、俄罗斯、欧洲和美国受到网络攻击
· 莫迪访美之际 中印爆发边境冲突有何玄机
·美印领导人保证 加强安全增进贸易
· 美两党参议员致函川普吁对台军售勿受中国影响
·川普或考虑因朝鲜和贸易问题制裁中国
·黑利:美国在联合国变得更为积极
· 美国安顾问:中国是对美国核心国家利益的威胁
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第五篇)
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第五篇)
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第七篇)
· 写给可怜、可悲又可恨的欧盟(第七篇)
·纪念乌市发生制造7•5大屠杀事件满八周年
·俄专家:习访俄欲解决日趋明显的中俄矛盾
· 博闻急电:中俄关系没有“那么”“铁” 习近平“压缩”访俄行程 汪洋临时
· 习近平访俄 将签120亿美元投资大单
· 川普和习彻底翻脸:美对朝鲜自己采取行动
· 简介《注定一战:美国和中国能逃避修昔底德陷阱吗?》
· 亿万美国民众欢庆建国241周年
·美建国241周年:重温历史及《独立宣言》意涵
· 美驻联合国大使:美不逃避世界领袖角色
·新疆穆斯林出国朝圣归来 昌吉市看守所羁押数百人
· 不能唱衰中国?北大教授毕典被火速下架
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 1 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 2 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 3 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 4 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 5 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 6 )
·强烈呼吁美国会参议院立刻解禁我的博客发表文章自由限制 ( 7 )
·美国前副总统切尼涉嫌卷入"现金换合同"丑闻
·布什与切尼下台前闹翻:最富争议的权力搭档误国?
·美国最新民调 6成选民盼国会换血
·奥巴马对华政策偏左,引起美国强硬派反弹
·奥巴马在风暴中崛起,也在风暴中倒下
·自由派经济学家警告:共和党胜选将是美国灾难
·小布什承认曾命令军方制订打击伊朗计划
·美国会:坚决要求就汇率问题惩戒中国
·美军烧毁近万册军官回忆录 称泄露国家机密
·美国国防部780万买下万本泄密书销毁
·日本18个城市掀起反华示威
·美调查委员会称白宫在漏油事件后曾封锁信息
·奥巴马要求立即放刘晓波 日法德国英沉默低调
·潘基文访华未提刘晓波被批为连任不敢得罪北京
·李登辉称台湾民主倒退失去方向
·维基解密:以色列曾经为中东大规模战争做准备
·陆克文:绝不会再向阿富汗派兵
· 加拿大总理计划加强军队
· 加拿大人士示威反对政府向阿富汗派兵
· 奥巴马致谢九国而撇开中国和俄罗斯?/曹宇明
· 赖斯:奥巴马别无选择 外交政策将随布什
·以色列首次炮击加沙哈马斯目标
·普京提醒说:勿对奥巴马期望过高(图)
· 切尼将“直截了当”表达对布什政府意见
·八成美国人认为美国方向错误
·91%美国民众对现状不满
·七成美国人认为奥巴马将把美国带向错路
·近9成美国人极度不信任政府
·多半美国人认同中国军事威胁
· 美对华发起301调查 贸易战正式开打
· 特朗普终于踢开了站在他背后的男人
·美国正酝酿一场更大的冲突 只缺导火索
·最仇视中国的那个美国高官 刚刚下台
· 川普众叛亲离 293耶鲁校友呼吁财长辞职
· 罢免川普 只差6票
· 美国前副总统呼吁川普辞职下台
· 新疆哈萨克人掀逃亡潮 当局忙收缴护照
·美议员面见阿桑奇 冀解“电邮门”真相
·民主党拟弹劾川普 民调4成认同
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yigh

   
   
   
   2015年10月24日星期六
   


   
   
   VOA卫视 视频存档
   
   
   
   
   
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» ikkinchi künige qedem qoydi
   
   
   Muxbirimiz erkin tarim
   2015-10-23 http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/xelqara-xewer/yawrupa-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-10232015232330.html?encoding=latin
   
   
   
   
   
   
   élxet
   
   pikir
   
    hembehr
   
   print
    Print
    Hembehr
   Pikir
   Élxet
   
   
   Anglash yaki chüshürüsh anglash awazni köchürüsh
   
   yawrupa-parlament-sherqiy-turkistan-diniy-erkinlik-yighini-1.jpg
   
   
   Yawropa parlaméntidiki «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini»din bir körünüsh
   
    RFA/Erkin Tarim
   
   
   
   
   
   10 - Ayning 22 - Küni yawropa parlaméntida bashlanghan «sherqiy türkistan diniy erkinlik yighini» bügün ikkinchi künige qedem qoydi. D u q ning uyushturushi we wakaletsiz milletler teshkilatining sahibxaniliqida yawropa parlaméntining yighin zalida échiliwatqan ilmiy muhakime yighinining bügünki omumiy küntertipi töwendiki töt qisimgha bölüngen:
   
   Birinchi qisim: xelqaraning diqqiti qeyerge buraldi?
   
   Ikkinchi qisim: kishilik hoquq paaliyetlirini xitay we chetelde küchlendürüsh.
   
   Üchinchi qisim: yerlik siyaset bilen din qeyerde késishidu?
   
   Tötinchi qisim: aptonomiye we démokratiyining xitaydiki hazirqi ehwali we uning diniy erkinlikke bolghan tesiri.
   
   Bügün doklar bergüchiler ichide, xitaydiki milletler heqqide élip barghan tetqiqatliri we bu heqte élan qilghan kitabliri bilen tonulghan doktor gladnéy ependimning, «néme üchün dunya uyghurlarning nidasigha pisent qilmidi? eslide néme qilish kérek idi?» dégen témida bergen doklati pütün yighin qatnashquchilirining küchlük alqishigha érishti.
   
   Gladnéy ependim doklatida, «nöwette sherqiy türkistanda yüz bériwatqan qanliq toqunushlarni uyghurlar emes, belki xitay hakimiyiti keltürüp chiqarghan, buning bash we birdin — bir jawabkari xitay hakimiyitidin ibaret» dep körsetti.
   
   Proféssor gladnéy ependim bolsa amérikiliq tetqiqatchi bolup, u, türkiye we xitaydiki uniwérsitétlarda tetqiqatchi bolghan, kambrij uniwérsitéti, xarward uniwérsitéti qatarliq 10 gha yéqin uniwérsitétning mexsus tetqiqat mukapatigha érishken, uning, «xitaydiki musulmanlar» namliq esiri mukapatqa érishken, u ilgiri amérika dölet mejliside xitaydiki kishilik hoquq mesilisi we xitaydiki musulmanlarning ehwali heqqide guwahliq bergen idi.
   
   Undin bashqa yene, israil haifa uniwérsitétining oqutquchisi proféssor yitzak shikor ependimning, «ottura sherq rayonining xitayning uyghurlarni basturushqa bolghan inkasi» dégen témida bergen doklatimu yighin ehlining qizghin alqishigha érishken ilmiy doklatlarning biri boldi.
   
   U, doklatida islam döletlirining xitayning uyghurlargha qaratqan diniy siyasitige qarita özlirini bésiwalghan gherb döletlirige körsetkendek réaksiye körsitishi kéreklikini, emma körsetmigenlikini bayan qildi. Proféssor yitzak shikor xitayning uyghurlargha élip bériwatqan bésim siyasitige türkiyening naraziliq bildürgenlikini, emma emeliy bir ish qilmighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U, iran bilen iyordaniye azraq réaksiye bildürdi. Bezi ereb mutexessisler gherb döletlirining we amérikining uyghurlargha ige chiqishi kéreklikini dédi. Eslide birinchi bolup islam döletliri xitayni eyiblishi kérek idi. Misirda qérindashlar partiyesi hakimiyet béshigha kelgendin kéyin, tunji ziyaritini xitaygha qaratti. Dédi.
   
   Islam ellirining dölet axbarat wasitiliri 5 - Iyul ürümchi qirghinchiliqigha orun bermigenlikini, islam döletlirining amérika ottura sherqtin chiqip ketse, xitayning ottura sherqqe biterep saqchi bolup kirishini xalaydighanliqini ilgiri sürdi.
   
   U axirida xulasilep mundaq dédi: islam döletlirining xitaygha qarshi bir inkasi yoq. Tetqiqatchilardinmu bu heqte köp tetqiqat yoq. Ereb döletliri axbarat wasitiliri köprek chetelge chiqqan uyghurlar toghrisida melumat béridu, tetqiqat élip baridu. Eslide buning kériki yoq. Ottura sherq döletlirining iqtisadiy yardemge éhtiyaji bar, shunga xitayni renjitmisek deydu. Xitay islam döletliri bilen peqetla iqtisadiy munasiwet ornitishni xalaydu. Özara ichki ishlargha arilashmasliq siyasiti élip baridu.
   
   Yighinda yene kanada, gérmaniye amérika, türkiyedin kelgen paaliyetchi we tetqiqatchilar pikir bayan qildi.
   
   Yighinning dawami soal soal - Jawab sheklide élip bérildi. Doklat bergüchi mutexessisler yighin qatnashquchilirining türlük soallirigha estayidil jawab berdi.
   
   Biz yighin toghrisida téximu tepsiliy melumat igilesh üchün yighinni uyushturghan dunya uyghur qurultiyi diniy ishlar komitéti mudiri turghunjan alawuddin ependige mikrofonimizni uzattuq.
(2015/10/24 发表)
blog comments powered by Disqus

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场