新会员区

[发表评论] [查看此文评论]    shenmecaishiminzhu
[主页]->[新会员区]->[shenmecaishiminzhu]->[相关问题发生情况资料四]
shenmecaishiminzhu
· “解密文章之七”下半部分
·“解密文章之八”
· 告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(1)
·敬爱的美国民主社会人民胜利在招手加油啊!(2)
·“解密文章之八”
·“解密文章之七”前言部分
·“解密文章之七”下半部分
·奥斯曼发布的第十个声明(上文)
·告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·热情祝贺奥巴马总统竞选连任
·奥斯曼发布的第十个声明(中篇)
·致日本国民议会议员及各大党派领袖们
·告日本国政府和日本人民的公开信(上篇)
·我警告你们不要玩火发生妄想逃脱历史责任目的,绝不可能
· 生死斗争决不作出妥协立场态度(上篇)
· 生死斗争决不作出妥协立场态度(下篇)
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
· 罪恶的世界还我人权!!!
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·请对比研究以下两篇猛文了解知道中共军队鹰派的狂妄心态
·写给联合国组织各成员国代表们的积极倡议书
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·罪恶的世界还我人权!!!
·请对比研究以下两篇猛文中共军队鹰派的狂妄发展心态
·写给联合国组织各成员国代表们的积极倡议书
·声讨世界人权日 ( 上文 )
·声讨世界人权日(上文)
·沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(--)
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(二)
· 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(三)
·流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(四)
·流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(五)
· 写给美国会众议员的公开信
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(上篇)
·告社会读者朋友们
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(中篇)
·沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件
·写给俄罗斯梅普金两位领袖们的情况报告材料与请求
·写给美国民主社会人民的美好祝愿与期待希望
·写给美国民主社会人民的美好祝愿与希望期待
·克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(下篇)
·写给世界各国领袖和社会政治家们的注意责任事项
·解密文章第九篇
·解密文章第九篇上半部分
·俄罗斯总理普金并没有撒谎
·提请国际社会组织各大新闻媒体注意
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿市和德克萨斯州两起爆炸事件的幕后凶手
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿市和德克萨斯州两起爆炸事件的幕后凶手
·罪恶的国家、罪恶的政党、还我人权?
·严厉谴责阴谋策划波士顿市和德克萨斯州发生两起爆炸事件的幕后凶手(下文)
·恭贺澳大利亚政府陆克文先生夺回总理职务
·严厉谴责阴谋策划制造波士顿爆炸案幕后凶手(接上文)
·俄罗斯人民请注意
·严厉谴责波士顿市发生爆炸案幕后凶手(下文1)
·严厉谴责波士顿市发生爆炸案幕后凶手(下文2)
·中共狗腿子们不要独霸博讯论坛 ( 1 )
·写给美国民主社会人民的紧急倡议书
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(上文)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(上文)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(中篇)
·写给丹麦国新闻界及社会政治家们的公开信(下文)
·写给美国会众议院民主党人资深议员库千奇和戴维斯两位先生们的信
·写给世界人民的心里话(文章前言部分)
·严厉谴责联合国人权组织发生犯有严重渎职罪行(下篇序言部分 )
·Dunya Xaliq ammisigha beghishlanghan qalib Sozlar ( muqaddimisi)
·Oqurmanlar diqqat
·Iran hokumat dayirliriga sunulghan taklip pikir
·这在大汉民族习惯语里称作不打自招:“黑暗即将过去、曙光就要到来”
·Iran hokumat dayirliriga sunulghan taklip pikir
· hormatlik Nilson Mandéla afandimning olumiga taziya buldurman
·Xaliq ara Islam hamkarliq Tashkilatning bash organizasigha yizilghan o
·重要参考情报资料(-)
·重要参考情报资料(=)
·重要情报资料之(三)
·重要情报资料之(四)
·重要情报资料之(五)
·重要情报资料之(六)
·重要情报资料之(八)
·重要情报资料之(九)
·重要情报资料之(十)
·重要情报资料之(十一)
·紧急提请美国司法部长霍尔德先生注意避免再次发生犯下重大错误
·Qirghizistan Chigirsida itip olturulgan Uyghurlar uchun qattiq narazil
·紧急提请俄罗斯总统普金注意
·Shinzu Abe Janaplirining Yasuki Mazirini tavap qilghanliq ipadisini qo
·紧急提请俄罗斯总统普金注意
·写给俄罗斯人民的公开信(上篇)
·写给俄罗斯人民的公开信(上篇)
·致土耳其政府的请求信
·写给奥巴马总统的建议报告(序言部分)
·罪恶的国家、罪恶的政党 还我人权?
·Oqurmanlarga tavsiya
·纪念乌市发生制造7•5大屠杀事件满五周年
·严厉谴责以中共为首国际社会犯罪利益集团私下串通一气发生狼狈为奸(上文)
·相关问题情报资料(22)
·相关问题情报资料(23)
·相关问题情报资料(24)
·相关问题情报资料(25)
[列出本栏目所有内容]
欢迎在此做广告
相关问题发生情况资料四


   
   View First Unread Thread Tools Search this Thread Rate Thread Display Modes
   
   #1 31-08-06, 11:13

   Unregistered Posts: n/a
   
   维吾尔族没有能力控制新疆全境
   
   --------------------------------------------------------------------------------
   
   维吾尔族没有能力控制新疆全境
   
   2006.08.31<大纪元>
   
   新疆作为一个民族自治区,当然,维吾尔人不会认同这种前景,“东土耳其斯坦国”必须是控制新疆全境的,不能 是分裂与割据的。不过这需要解决法理和能力两方面的问题。 新疆独立的法理依据之一是当地民族“自古居住于此”,那么哈萨克人、蒙古人也是世代居住,和维吾尔人一样有 要求独立的权力,不一定非得和维吾尔人合在一起;独立的另一个法理依据──民族自决,新疆生活的13个民族 也都可以如此要求。
   
   如果维吾尔人不同意其他民族自决,只同意全新疆范围的公决,就破坏了新疆独立自身的法理依据。因为按照那种 道理,新疆能不能独立也就得通过整个中国范围的全民公决了。因此在法理上,只要“东土耳其斯坦国”能立国, 就没有理由阻止新疆其他民族和区域要求独立。 那么届时的“东土耳其斯坦国”是不是也得打起“维护统一,反对分裂”的旗帜呢?可想而知是必然的。那除了会 被指责和当年的殖民者腔调一样,还涉及到了第二个问题──维吾尔人有没有能力做到?例如新疆哈萨克人虽然比 维吾尔人弱小(二者人口比例约为1:7),但其背后有哈萨克国家,是维吾尔人难以战胜的。同样,蒙古国及相 邻的内蒙古是否会援助新疆的蒙古族人,也可能带来复杂变数。更不要说新疆的750万汉人占据了大部分城市, 200多万汉人的“新疆生产建设兵团”几乎分布新疆全境。汉人控制着新疆的油田、企业、铁路、机场、金融和 口岸,现代社会的所有主要环节,几乎全部由汉人掌控。还有军队、警察和武器也都被汉人控制。
   
   新疆适于发挥现代化优势,广阔的地域需要机动性,平坦的地形适于大部队作战和重武器施展,而这种优势正是在 新疆汉人的一边。同时新疆有丰富的资源和相对完整的生产体系,可以就地筹措燃料、给养与后勤保证,而像西藏 军队的机动性只能靠内地供应。因此,即使没有中国内地的支援,新疆汉人都可能和维吾尔人长期相 持。 我一直认为,新疆未来的民族冲突可能很暴烈,但是新疆实现独立的条件却不如西藏。西藏基本是单一民族、单一 宗教和文化,地域界限分明,历史地位清楚,国际社会高度认可,有众望所归的领袖和政府。新疆问题则是民族关 系复杂,地域交错,界限不清,变量过多,互动复杂,一旦离开原本维系的框架就难以保持收敛,反会连锁地导致 一环比一环更难解决的问题链条,最终进入发散状态。复杂的民族关系使民族问题在新疆比在西藏更难解决,需要 更高的理性和智慧。
   
   如果把中国比喻为一口在火上的锅,在锅里的滋味固然不好受,但如果把新疆从中国大锅上敲下来,并不能独立地 成为独立的小锅,却会使锅里东西散落火中,遭受更多灼烧与毁灭。因此在我看来,把新疆独立当作施加压力的策 略可以,当作最终目标则值得斟酌。争取独立的最好结果,可能也只是维吾尔人控制新疆的西南一部,为此让新疆 落入四分五裂,经受无穷战乱和付出众多生命,是否值得? 从这个角度考虑,对维吾尔人最有利的不是新疆独立,而是让新疆保留在中国框架之内,实现新疆的高度自治。在 中国的主权框架内,可以继承“新疆维吾尔族自治区”的法统,从而保证维吾尔族在新疆的主体地位,并由此维持 新疆的完整,避免新疆被分割。同时,有中国的后盾,还能防止外国势力对新疆的觊觎。
   
   
   
   
   Unregistered
   
   #2 02-09-06, 04:23
   Unregistered Posts: n/a
   
   
   
   --------------------------------------------------------------------------------
   
   jshi ni ma !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1
   
   
   Unregistered
   
   #3 02-09-06, 05:19
   Perhat Muhemmidi Posts: n/a
   
   Xitay Bölünse Şerqiy Türkistanmu Bölünemdu ?
   
   --------------------------------------------------------------------------------
   
   
   
   
   
   meningche bu Wang Li Xiong ependi teripidin 2000 - yili elan qilinghan bir maqalining qisqartilmisi, bu heqte eyni chaghda RFA da Qurban Weli mexsus sohbet uyushturghan, Sidiq Haji aka, Memet Tohti, Perhat Muhemmidi, Husen aka, Shohret hoshur ... qatarliqlar tepsili jawap bergen, Perhatning shu chaghda bergen jawabining toluq tekisti towendikiche ( < uchqun > gezitidin kochurup qoydum ) :
   
   Xitay Bölünse Şerqiy Türkistanmu Bölünemdu ?
   
   
   Perhat Muhemmidi
   
   ( Şerqiy Türkistan informatsiyon merkizi tetqiqat bölümi )
   
   Xitay yazğuçisi Wang Lixiong ependi, Şerqiy Türkistan mesilisi heqqide mehsus qelemge alğan, < 11 – sintebirning bişariti > namliq maqalisining ahirqi piragirapida, < Xitay bölünse, Şerqiy Türkistanmu bölünidu > digen qaraşni ilgiri sürgen, hemde, eger Uygurlar bölünüşning aldini alimen we hakimiyettiki mutleq üstünlikimni saqlap qalimen, dise, u halda, musteqilliqtin waz keçip, yüksek aptonomiyeni qobul qilişi kerek, eksiçe teqdirde, Şerqiy Türkistanning musteqilliqidin kéyin, Uygurlarning hakimiyiti, peqet jenoptiki hoten, qeşqer, aqsunila öz içige alğan qumluq rayonlar bilenla çeklinip qalidu digen hulasini çiqarğan.
   
   Wang ependi bu qaraşlirini izahliğanda, Uygurlarning nopos jehette peqet hoten, qeşqer, aqsu we atuş rayonidila üstünlükke ige ikenlikini, Qazaq, mongğul, Qirğiz, tunggan qatarliq milletlerning öz aldiğa aptonom oblastqa ige ikenlikini, we bu oblastlarning, Şerqiy Türkistanning zéminining mutleq köp qismini igelleydiğanliqini, eger Şerqiy Türkistan musteqil bolğan halette, bu milletlerning Uygurlarning hakimiyitige boy sunuşining mumkin emeslikini, bolupmu Şerqiy Türkistanning şimali rayonini konturol qilip turğan Qazaqlarning, şimaldiki 3 wilayet bilen birge Qazaqistanğa qoşulup ketiş éhtimalining küçlüklikini, eger Uygurlar buninğga qarşi çiqip, Qazaqlar bilen toqunuşqan halette, Qazaqistan dölitining dehil – terüzige uçraydiğanliqini, monğgul, Qirğiz, tunggan qatarliq milletlerningmu özlirining aptonomiyélik hoqoqini saqlap qéliş üçün Uygurlarğa qarşi tirkişidiğanliqini, yene bir jehettin, nopos jehette Uygurlardin üstün turidiğan, we asasliq çong şeherlerni konturol qilip turğan Xitay puxraliriningmu, Şerqiy Türkistanning musteqilliqidin kéyin, Uygurlarning hakimiyitige qarşi tirkişidiğanliqini bayan qilğan we, uçağda, Şerqiy Türkistan rayonining, içki toqunuşlar tüpeylidin, bir bosna – hersekke aylinidiğanliqini, eger, bu toqunuşlarğa xelqara küçler arilaşqan teqdirdimu, démokratik ölçem boyiçe, bu rayondiki Uygurlardin başqa milletlerningmu, refirandurum arqiliq özlirining musteqilliqlirini élan qilalaydiğanliqini, şunga, kelgüside musteqil Şerqiy Türkistanning téritoriyesining, peqetla jenoptiki birqançe wilayet bilenla çeklinip qalidiğanliqini otturiğa qoyğan. Eniqaraq qilip éytqanda wang ependi, kelgüside Şerqiy Türkistan musteqil bolup qalsa, Uygurlarning bu rayonda yetim qalidiğanliqini, başqa milletletning hemmisining birlişip Uygurlarğa qarşi turidiğanliqini ilgiri sürgen.
   
   Men, Xitay démokratlirini uzundin buyan yéqindin küzitip kéliwatqan biri boluş süpitim bilen, Wang ependining yuqarqi qaraşni otturiğa qoyuştiki tüp ğérizini töwendikiçe perez qildim:
   
   Birinçidin, Wang ependim, Şerqiy Türkistanning musteqilliq mesilisining peqet Uygurlarningla musteqilliq mesilisi emes, belki Qazaq, Qirğiz qatarliq yerlik xelqlernimu öz içige alğan, pütün Şerqiy Türkistanliqlarning ortaq mesilisi ikenlikidin ibaret bu heqiqetni qesten burmilap, Şerqiy Türkistanning musteqilliq mesilisini, peqet Uygurlarningla mesilisi qilip körsütüşke tirişqan, méningçe bu, Şerqiy Türkistandiki yerlik xelqler otturisida hazirdin başlapla guman we işençisizlik peyda qiliş üçün élip bérilğan qutiratquluqtin başqa nerse emes, yene kélip Wang ependi bu sepsetiliri arqiliq, musteqilliqqe intiliwatqan Uygurlarning közini qorqutuşqa we kelgüsi istiqbali heqqide ümitsizlikke sélişqa tirişqan, bolupmu wang ependining, < Uygurlar üçün yüksek aptonomiyedin başqa yol yoq > dep yekün çiqarğanliqi we, Uygurlarnimu, tibetliklerning yolini tutuşqa tewsiye qilğanliqi, méning wang eperndining esli muddiasiğa bolğan gumanimni téximu aşurmaqta. Çünki, < yüksek aptonomiye > digen bu söz, Xitay démokratliri téripidin kelgüside Şerqiy Türkistan we tibert qatarliq rayonlarning Xitaydin bölünüp çiqip ketişining aldini éliş üçün otturiğa qoyulğan bir lahiye bolup, gerçe Xitay kommunistliri bu lahiyeni telebbuz qiliştin özini qaçurup kelgen bolsimu, emma ularningmu könglide yatqan esli lahiye bu, çünki kéyinki mezgillerde Xitay kommunistlirining yüksek aptonomiyeni telep qilip turiwatqan tibetlikler bilen bolğan resmiy muzakirilirini eslige keltürgenlikimu, bu nuhtini ispatlap turmaqta. Şunga, méningçe wang ependining yuqarqi qaraşlirini < semimilik bilen otturiğa qoyulğan şehsi çüşençiler > digendin, tomur tutup beqiş üçün qesten otturiğa taşlanğan mesile > dep qariğan tüzük. Çünki Wang ependining bu yeküni bilen, Xitay démokratliri we Xitay kommunistlirining Şerqiy Türkistanning musteqilliq mesilisige qaratqan tüp yetekçi idiyesi otturisida héçbir périq yoq.

[下一页]

©Boxun News Network All Rights Reserved.
所有栏目和文章由作者或专栏管理员整理制作,均不代表博讯立场